Ред школе, ред фудбала, ред музике

У недељи за нама свршени основци полагали су Малу матуру, што се већ годинама претвара у тродневно препричавање и исмевање одговора на тестовима, од стране „новинара“, „наставника“ и „родитеља“. Цео систем полагања Мале матуре је бесмислен, у старту није прецизирано шта се очекује да деца знају и како на најбољи начин то проверити!
Пре неких месец дана сам са пријатељицом причала о хербаријумима и инсектаријумима које ђаци у основним школама морају до доносе у школу. Данима после тог разговора сам размишљала о томе, а мислим да се то размишљање лепо надовезује на причу о Малој матури: „Која је сврха и хербаријума и инсектаријума?! План и програм није, јер не траже сви наставници, значи да није обавезно! – дакле, само задовољавање форме! Поготово данас, када се и хербаријуми и инсектаријуми купују преко интернета, не може се остварити ни она основна замисао – да деца нешто науче из рада на њима!“
Налетех, након завршених „завршних испита“ на два сјајна коментара:
„Kada je postalo važnije kako neki pisac izgleda nego šta je napisao? Kada je iz testa izbačena suština a ubačena forma?“ – написала, између осталог, моја фејсбук пријатељица Јелена Цар
„Zamislite da je tokom godina odrastanja bilo uobičajeno da vas roditelji, njihovi prijatelji, razni uzori, autoriteti, znalci, ismevaju na društvenim mrežama gde svi to mogu da vide. Kako biste se osećali u tinejdžerskom dobu da vam konstantno govore da ste sve gluplji, bezvredni, da nikad od vas ništa – i to sve baš od onih koji su vas ili doveli na ovaj svet ili čija profesija nalaže da vas nečemu nauče? Ali, stvaaarno nauče, a ne drže sliku prosvetitelja iznad table na kojoj piše svašta, a ne razumete skoro ništa.
Ogovaranje nije lepo. Nekad je zabavno, ali više govori o onom ko se pred publikom ponosno predstavlja kao svetac, a baca kamen i jede hleb.“ – део Цртице 202, коју је написала Круна Пинтарић
Заиста је велика одговорност нас одраслих, а то некако стално заборављамо, и после се чудимо каква су нам деца!

Затим је уследио крај школске године у средњим школама. Још један низ бесмислених седница на крају школске године! Сви коментаришу поклањање оцена, али на седницама ипак сви ћуте. Колегиница која се дрзнула да то питање постави на седници малтене је испљувана! Сви говоре како се ђаци исмевају са нама, како сами себе правимо будалама, а и даље сви прећутно аминујемо све то што се дешава. Постали смо мали мишеви који се крију у својим рупама, којима је важно само парченце сира у њиховом тањиру. Ретки су они који живе оно што говоре, који своју децу васпитавају да се у животу све постиже искључиво сопственим радом и трудом, који свој посао обављају савесно и поштено, који у својим ученицима виде будуће људе које ће једног дана моћи погледати у очи и доживети сусрет који изазива сузе у очима…
Хвала Богу, познајем пуно људи који имају дивну децу, која сваким својим поступком показују да се сваки рад, сваки уложени труд и време у децу, на крају исплати 🙂


Фудбал је један од спортова које не волим да гледам. Сматрам да су фудбалери неправедно фаворизовани у односу на све остале спортисте, а немају резултате који би оправдали све оно што се у њих улаже.
У време Светског првенства, немогуће је избећи фудбалску еуфорију којој су сви око мене подлегли. Али, остала сам доследна себи и нисам гледала утакмице.
Интересантан ми је коментар мог блог-колеге облогованог:
„Све честитке Хрватима. Прво зато што су демонтирали Аргентину, друго зато што су прошли групу, али највише зато што се ни после другог гола нису повукли да чувају резултат.“
У репрезентацији Аргентине игра Меси. Покушала сам да нађем снимак где Меси игнорише дечака који му је тражио аутограм, али на јутјубу га нема. Гледала сам тај снимак пре једно две године и помислила „Ово није добар човек“. (нашла сам снимак где Меси пролази поред дечака који је хтео да се рукује са њим

Након тога се Меси, наводно, извинио и сликао са тим дечаком
После утакмице против Хрватске неки фудбалски стручњаци су коментарисали да Меси сјајно игра кад игра у дресу Барселоне, а у дресу Аргентине не зна да игра (познато?!)
Пред утакмицу коју су наши играли рекла сам да ће опет судија бити крив! Наши су, наравно, изгубили и, гле чуда, опет судија крив 😉 Добро је неко од играча одмах после утакмице изјавио да су трчали по терену као муве без главе!
Ако судија и јесте крив, то треба неко други да пресуди и да реагује.
А стручни штаб и играчи би требало да размисле шта су урадили, да ли су дали све од себе, и да се психички спреме за следећу утакмицу!
Код нас је врло раширена појава да се за своје неуспехе криви неко други. И та појава почиње већ од млађих разреда основне школе. „Били су сјајни, дали су све од себе, али у победничкој екипи…“ Зар није довољно похвалити децу за труд, рећи им да су дали све од себе, нагласити да морају да наставе да уче/вежбају/тренирају па ће следећи пут бити боље? Или, са друге стране рећи „Овде сте погрешили, ово је требало боље да се уради, вежбаћемо више за следећи пут и биће боље“ Какву поруку шаљемо ако одмах крећемо са „онај други је победио зато што је варао“? Чак и да јесте тако, треба их научити да прво проанализирају себе, свој труд, да ли су дали све од себе, инсистирати на труду и надаље, па ће резултат, на крају, и доћи!


Сасвим случајно сазнах за два музичка спектакла у Београду. Стицајем околности бака је била ту, па смо могли да се почастимо 😉

Наступ ансамбла Црвене армије „Александров“ испред храма светог Саве

Захваљујући мојим метар и ситниш, нисам могла СВЕ видети (највише ми је било криво због плесних тачака), али сам заиста уживала! Занемарићу гурање појединих људи у сред концерта и осврнућу се на једну бакицу која је још мање видела од мене, али је укључила диктафон на телефону и уживала у музици:

„Пикник под звездама“ Београдске филхармоније

Ја баш нешто и не волим спајање класичне музике и опуштене варијанте са чипсом и пивом као да смо на фудбалској утакмици, са трач партијама уз кафу, са необавезним ћаскањем уз читање „Блица“ на телефону и инстант објављивање слика на фејсбуку или инстаграму… Ја класичну музику волим да слушам у концертној дворани, без озвучења, да директно остварујем контакт са музичарима, односно њиховим инструментима. Смета ми прегласно озвучење, иако знам да на отвореном простору не може другачије, како би се „покрио“ цео расположиви простор!
Али…
Најава концерта Београдске филхармоније као HD Одисеја звучала је исувише примамљиво да бисмо је пропустили (бака је још увек ту, тако да смо добили прилику за још један излазак 😉 )
Овај пут смо нашли супер место, са кога сам видела целу бину, тако да сам заиста имала пуни аудио-визуелни угођај – уз врхунска дела класичне музике сјајно уклопљени снимци наше дивне планете из свемира и самог свемира (премијерно извела Хјустонска филхармонија, али ни наша не заостаје нимало!)… Кратак снимак, да осетите атмосферу:

Вече за памћење, заиста.

Advertisements

3 comments

  1. Повратни пинг: Зашто баш ја заслужујем рестарт викенд у хотелу Парк | cy3a
  2. miletablog

    100% si u pravu, ali zaista su nam u meču sa Švajcarskom zakinuli 1 go (jedanaesterac, koji bi možda bio siguran go). No dobro, na stranu to.
    A za testove na maloj maturi su potpuno u pravu. Bila je SLIKA Dositeja Obradovića i kao: ‘Ko je na slici?’. Mislim WTF! Odakle da znamo mi kako je STVARNO izgledao Dositej, Njegoš…ma bilo ko od tih starijih pjesnika, pisaca, prosvetitelja, naučnika…To su portreti koji nisu 100% pouzdani. A šta bi bilo da je Pablo Pikaso naslikao neki od tih portreta? Moram da priznam, grešna mi duša, da sam se i ja smijao odgovorima učenika, a prava istina je da sam vidio sliku ne bih znao da je to Dositej. No, hvala Bogu što mi je dao lekciju iz ljudskosti, pa ću ubuduće malo bolje paziti da se ne ogriješim.
    Riječ dvije o ogovaranju. Ako se neko neprestano hvali svojim neznanjem, pa uz to ismijava one koji uče i znaju, koji su načitani, onda neka sami osjete kako je to biti na tapetu. Moram da priznam, sa nekim ljudima – pri tome mislim baš na ‘te roditelje’ – treba biti grub i baš ih ono udariti đe boli. Jer je uvijek to ono pitanje: ‘A šta će to njemu u životu?’ uz prezir i nipodaštavanje te iste škole u koju je upisao dijete, a koju je i on/ona sama jedva završio/la. Pa kad si takva riba, što ga ne upišeš na Kejmbridž? E, zbog toga treba javno reć’, kao ona koleginica koja je javno dovela u pitanje davanje ocjena. Pa i neka je ispljuvana, ali to je zato što istina boli, pa joj to samo dodaje na čast, a pljuvačima na sramotu. Ali je bar rekla. Ponekad treba reć’: ‘Mrš! Ti si se našao da pričaš o tome, a što si ti radio…’ – nešto u tom smislu. Kažem, ponekad, da to ne preraste u osobinu. Onda bi to bilo pljuvanje u vis.
    Herbarijumi, insektarijumi su stvarno potpuno nepotrebni, besmisleni, posebno onako kako se u O.Š. traži. Ono je stvarno smijurija.
    Molim za komentar za svaku stavku. Prihvatam svaku kritiku.

    • cy3a

      Са фудбалом сам завршила, тако да тај део остављам без коментара 😉
      Мене су за део текста о малој матури и инспирисала два текста чије сам делове цитирала, јер су ме навели на размишљање, па сам се онда ставила на место те деце која су свакако од септмбра (непотребно) под притисцима са свих страна и… Нису они криви што неке ствари не знају, али ми јесмо криви ако их због тога исмевамо, уместо да им помогнемо да науче!
      О оговарању смо нас двоје већ доста причали и знаш мој став о томе, као и о пијаци у зборници у јуну, тако да и тај део остављам без коментара 😉
      Ако ти кажеш за хербаријуме и инсектаријуме то што кажеш ја могу само да кажем „амин“ 😉

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.