Фиоке пуне музике, књига, филмова и серија

Киша која пада последњих дана и право јесење време које нас је задесило крајем јуна, осим питања “Зашто Бог баш на Видовдан шаље кишу” код мене отворило фиоке сећања:

Групу Црвена јабука сам обожавала, све њихове песме знала напамет, у текстовима многих песама препознавала своја осећања („Туго, несрећо„, “Волио бих да си ту”, „Туга, ти и ја„…) Кад данас размишљам о том периоду, дефинитивно је, што се музике тиче, Црвена јабука најјачи утисак, иако памтим и групу Europe и њихов хит The final contdown, Scorpions и Still loving you, Show must go on
Била сам књигољубац, читала много (и брзо), али и данас памтим да су ме у време средње школе „дотакле“ књиге „Странац„, „Дервиш и смрт„, „Злочин и казна„… Расколњикову сам се вратила неколико година касније и добила потпуно нови увид у роман, који је тек тад оставио прави утисак на мене.
Никад нисам била претерани филмофил, мада филмове волим да гледам. Из детињства памтим „Звездане стазе 4 – путовање кући“ и „Пикник на Хенгинг Року„. Пикник је оставио толико јак утисак на мене да се и данас сећам многих детаља из филма, иако сам га само тад једном гледала на телевизији! Пратила сам Криминалистичке приче, На тајном задатку, жељно ишчекивала новогодишње филмске премијере и „Снежну краљицу„… Да, дефинитивмо сам била дете телевизије…

Моје детињство је нагло прекинуто у пролеће 1992. године, када сам морала напустити град свог детињства и вратити се у родни град (као странац!). Тада сам три месеца била у турбо фолк фази (тад и никад више 😉 ): Појави се дуга, Све љубави моје, Недеља, Угасила си ме, Ниједне усне се не љубе саме, Где ћу сад моја ружо

Затим су уследиле студентске године: диско музика, тачније група Pet Shop Boys, фотокопирање поезије и белетристике, нови погледи на свет, и пред крај студија – откривање интернета као новог технолошког чуда!

Још један рез који je допринео коначном формирању моје личности. Вратила сам се књигама: “Сидарта”, Љиљана Хабјановић Ђуровић, владика Николај, “Последњи хришћанин”… А што се музике тиче, дефинитивно сам схватила да волим музику 60-их, 70-их, 80-их, 90-их, класичну, духовну – јер ме опуштају…

Данас – књиге читам у аутобусу, музику не могу да слушам у аутобусу јер ме од слушалица боли глава, на телевизији понекад погледам неку серијицу или филм, али то тек у вечерњим сатима (ако се не успавам;) )


Овај текст је моје учешће на још једном блог изазову групе Читалиште лепоте и слободе, у коме је требало да пишем о књигама, филмовима и музици који су обележили мој живот кроз неке периоде од детињства до сад. Надам се да сам задатак испунила 😉
Ово је, уједно, и сећање на све људе који су прошли кроз мој живот, са којима сам делила иста интересовања или који су ме заинтересовали за одређене књиге, песме, филмове…

Advertisements

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.