Викенд за двоје на наш начин

У протеклих годину и по учествовала сам у разним блог изазовима. Већина њих ми је само нудила могућност да се опробам у нечем другачијем што се писања тиче. Мада, било је и неких награда: бајка објављена у књижевном часопису, прича објављена у електронској књизи.
Тако сам ове године учествовала на блог изазову хотела Парк из Руме „Зашто баш ја заслужујем рестарт викенд у хотелу Парк“. Нажалост, учествовале смо само ја и блог другарица Миљана Видосављевић, тако да можда награда коју смо обе освојиле није баш права награда, али ја тај викенд за двоје у хотелу Парк доживљавам као прву зараду од свог блога 😉

С обзиром на чињеницу да ја никад нисам била на Фрушкој гори договорили смо се да обиђемо што више, и тако смо и правили план путовања.



Свануо је и тај дуго очекивани викенд за двоје (у нашем случају то је значило петнаестак дана у двоје, јер смо децу оставили код баке 😉 ) Кофер спреман, план пута направљен…

Кад сам била дете путовање на непознату локацију подразумевало је проучавање ауто-карте тадашње СФРЈ пре поласка, а током вожње мама је пратила карту и наводила тату кад и где треба да скрене. Данас уместо ауто-карте користимо гугл мапе и навигацију, али принцип је остао исти 😉 (гугл мапе захтевају да се пре поласка унесе путања и онда, током пута, могу радити и без интернета. Ми смо користили offline maps у које се могу и у току вожње, без интернета унети путање и било какве промене! Offline maps су мало захтевније што се батерије тиче, али у њима има уцртаних и паркинга!) Употреба навигације се показала као корисна, поготово што постоје тачке где би путоказ био неопходан, али га нема!

Дакле, захваљујући навигацији стигосмо у хотел. Дочекало нас је типично Војвођанско место (онако како га ја замишљам) – ишпартано улицама под правим углом, као свеска на квадратиће. Мени је јако симпатична чињеница да се главна градска улица зове једноставно Главна

а да се централни градски трг управо тако и зове – Градски трг.
Рецепционер који нас је дочекао (и сутрадан испратио) заиста на најбољи начин представља хотел: љубазан, насмејан, спреман да помогне и да пружи сва неопходна обавештења! У соби нас је дочекало „вино добродошлице“ – из неке од локалних винарија, изузетно пријатног укуса, а ево да вам дочарам бар део атмосфере у соби:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

У соби смо се присећали нашег претходног самосталног одласка на одмор – „медени месец“ у Египту, а једно од подсећањa било је „колико су се телевизори променили у међувремену“:


У Руми видесмо Градски трг са интересантним спомеником револуцији, православну цркву коју зову грчка црква јер су је градили богати Цинцари (нажалост, она је у јако лошем стању, тако да су радови који се изводе на њеном обнављању заиста неопходни!) и католичку цркву коју смо видели само споља јер је била затворна (на интернету сам пронашла податак да ова црква поседује оргуље које су старије од саме цркве). Тек смо сутрадан, приликом поласка из Руме сазнали да постоји још једна православна црква – Светог Николе.

Наш план је подразумевао упознавање Фрушке Горе (или бар једног њеног дела), тако да нисмо имали времена за излетиште и језеро Борковац, мада претпостављам да је гужва била велика јер је викенд био „паклено“ врућ.

Прва станица – Врдничка кула. Шетња кроз шуму до врха, односно до куле је заиста пријала, сама кула је интересантна, поглед са врха сјајан, али мислим да би требало да мало уреде прилаз и путоказе.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

У шуми се гради авантура парк, тако да ће ово место бити још интересантније за посетиоце 🙂

Ручали смо у етно насељу Врдничка кула. Место које нас је одушевило – од љубазности особља, преко амбијента до хране (препорука – гулаш од дивљачи је фантастичан, али је јело јако а порција велика тако да не захтева никакав прилог)

Вечера у хотелу је донела мало разочарење – свињски филе је био недовољно печен (чак је и конобар, кад је видео, био видно затечен. Ову замерку наводим искључиво као конструктивну критику, јер мислим да оваквом хотелу не приличе овакве грешке), а друга замерка је прегласна музика из суседног кафића због које је било немогуће заспати пре 1!

Након доручка и кафе у пријатном простору који мирисао на Ниш


отишли смо у spa! Обома нам је то био први сусрет са оваквим местом за опуштање. У парном купатилу нам је било непријатно вруће, тако да смо одмах изашли. Сауна је, ипак, пријатније искуство, али смо и ту изашли након пет минута. Највише нам је пријала хидромасажа у ђакузију. У сваком случају spa је одрадио своју основну сврху – опустио нам је и мишиће и мисли 🙂 Испоставило се као добра одлука да spa посетимо ујутру, на почетку напорног дана.

Посете манастирима доживљавам као лични моменат, али ћу издвојити кратак час историје и корисне духовне поуке оца Фотија из манастира Крушедол. Сведочанство наше посете манастирима Сремска Раваница, Гргетег и Крушедол нека буду фотографије.

Следећа станица – Сремски Карловци и сусрет са чувеном Карловачком гимназијом и Бранком Радичевићем.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Уживо сам видела и саборну цркву у Карловцима и иконостас који оставља без даха:

Отишли смо и на Стражилово са намером да посетимо гроб Бранка Радичевића, али… Нисмо успели да га нађемо, вероватно су путокази били невидљиви за нас 😉 (није ми пало на памет да по шумским стазама користим навигацију!) Али, то је добар разлог да још једном посетимо ово дивно место. Сама шетња по шуми је пријала: мир, тишина и чист ваздух. Ово популарно излетиште било је пуно, мирис роштиља ширио се шумом, али граја људи као да се утапала у дрвеће – просто нико ником није сметао и верујем да су сви они који су шетали шумом, као и ми, имали осећај да су сами.

Морам да признам да сам имала другачију представу о Војводини, и једино типично војвођанско место била је Рума, све остало су била брдовита места, са вијугавим уским уличицама. Додуше – ово су обронци Фрушке горе, односно Срем, а то је дефинитивно нешто друго. Сремци су оставили јако леп утисак на мене 🙂

За крај, посетили смо Петроварадинску тврђаву и „наопаки сат“:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Узбудљив, занимљив, испуњен викенд где шетали смо природом и пунили батерије на више фронтова 🙂

Хвала Николи Борићу на фантастичном викенду 🙂 Жао ми је што се нисмо видели да му и уживо захвалим, али надам се да ће, ако прочита овај текст, осетити колико смо уживали и колико нам је овај викенд пријао 🙂

Advertisements

3 comments

  1. Повратни пинг: Породична једнодневна екскурзија | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.