Још једно размишљање о школи

Чак и пре него што је Ана кренула у школу слушала сам разне приче како је школа оваква или онаква. Трудила сам се да не обраћам пажњу на њих, јер људи имају обичај да претерују. Па, ипак, стала ми је кнедла у грлу кад сам, у Анином првом разреду у распореду видела 5 часова!

Од ове године први и пети разред имају нове планове и програме! До сад сам се већ уверила да број и врста свески, број и врста додатног наставног материјала, па чак и број часова зависе од учитељице, тако да нећу узети први разред у разматрање (поготово што сам, као мама ђака првака – пристрасна 😉 )
Анина (нова) учитељица је на родитељском састанку више пута поновила како је њен првенствени задатак да их спреми за пети разред, када ће их сачекати 12 предмета! (Дала нам је и врло корисне савете како радити са децом, како им помоћи да се припреме за све што их чека)
Трудим се да не поредим „наше“ и „ово“ време, али 12 предмета у петом разреду мени изгледа много! Пребројим предмете које Ана има (сад, у четвртом разреду) – 9, што у поређењу са 7 колико смо ми имали (ја сам, чак, имала 8, јер сам имала и факултативни други страни језик) није драстично више. Мислим да ми нисмо имали више од 4 часа дневно, мада можда и грешим!
Пре неки дан налетим на објаву моје драге фејсбук пријатељице чији је син сад кренуо у пети разред:
„…moje dete krenulo u peti razred. To sam već na proleće znala,da udžbenika neće biti do početka školske godine. Ne budimo naivni. Snaći ćemo se. Najviše profesori treba da se snađu,i da predaju taj novi program bez udžbenika,na svoju ruku,krpeći,dodajući,oduzimajući od starog programa,pa nek se i oni snađu. …
Rekli da će ovaj novi program da se fokusira na samo znanje,na pojedinca,a ne na bubanje,da će olakšati deci učenje,da će u školama sve biti mnoooogo bolje,za učenike bolje. I tako ja gledam raspored svog petaka. Dva puta nedeljno 6 časova,tri puta nedeljno 7 časova. Aha. I šta se tu promenilo? Deca i dalje sede u školskim klupama toliko vremena kao roditelji na radnom mestu. Šta se tu promenilo? Gde su olakšice? Okej,imaju fizičko,pa muzićko,pa likovno,pa na tim časovima dete se ne optereti.. Ouuu jeeeee,NE OPTERETI SE. Ali danas mu je SEDMI čas MATEMATIKA????? Šta će na tom času zapamtiti? Šta će naučiti? Kako će biti fokusiran na zadatak? Dete od 10-11 godina!!!!!! …“ (Напомена, у питању је дете из Новог Сада, његова мама објашњава „on ima nedeljno 5 casova madjarskog i 3 casa srpskog jezika. Znaci 3 casa vise naspram dece.koja uce na srpskom nastavnom jeziku.“)

И спроведем малу анкету међу пријатељицама чија су деца сад кренула у пети разред, да видим какви су им распореди часова:

Напомена „Ovo nije konacan raspored jer nedostaje jos jedan izborni predmet“

Напомена „Plus svakog drugog petka imaju obavezan dvocas fizickog.“

Знам отприлике који све фактори утичу на формирање распореда, нарочито је важан фактор – простор! Зато и не чуде разлике у овим распоредима, али се као нека средња вредност може узети – 6 часова сваки дан, то му дође 30 часова недељно! Плус време за домаћи! То је скоро пуно радно време, за дете од 11 година! Посебна прича је то што су деца код учитељице, углавном, навикла да им све буде сервирано на тацни: за сваку лекцију извађене тезе, за сваки предмет стриктно наглашено шта је за домаћи, а код наставника углавном тога нема – они испричају своје, и следећи час иду даље. Деца треба САМА да уче, деца треба САМА да седну и прочитају лекцију и изваде тезе, деца треба да САМА седну и вежбају математику… А тек књиге, свеске и остали прибор који треба носити до школе и од школе за шест часова (нека је само по једна свеска и књига – то је 12 комада!)!
Са друге стране, наставници су претворени у административне раднике, а са претрпаним програмима једино што могу јесте да само „протрче“ кроз градиво. Деци навикнутој на учитељице које их, углавном пазе и мазе, недостаје таква мајчинска фигура која би им осмехом бојила дане у школи. Ако је у школи организована кабинетска настава деци додатно оптерећење представља прелазак из кабинета у кабинет после сваког часа (и ношење свих оних ствари који им требају), тако да они заиста немају времена ни да предахну између часова и да се психички припреме на другу особу, на други начин рада… Постоје наставници који се заиста труде, постоје деца која су вредна и савесна, која лако и безболно прођу кроз тај прелаз. Мало и родитељи својим очекивањима доприносе целокупној паници и хистерији која прати полазк у пети разред.
Али, што рече мама једне седмакиње – она има по 7 часова! Још ако је поподневна смена – кад да се врати кући, кад да вечера (а о некој додатној активности нема ни говора!). Па, ипак, постоје деца која иду у школу и имају додатне активности и све стижу и лепо су васпитана и увек насмејана!
Покушала сам објективно да сагледам ову изузетно сложену проблематику, и мислим да сам, коначно, добила одговор на питање које ме годинама уназад мучи „у ком тренутку деца изгубе интересовање за школу?!“!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.