Представа „Сузе су О.К.“

У Центру за културу Раковица већ годинама уназад, у месецу октобру, одржава се позоришни Фестивал победника фестивала. Ове године смо мој муж и ја одлучили да себе почастимо и погледамо једну представу. Избор је пао на представу „Сузе су О.К.“ Звездара театра, по тексту Мирјане Бобић Мојсиловић, са маестралном Тањом Бошковић у главној улози!

Како је нама четвртак, кад је представа била на програму, јако тежак за организацију јер и Ана и ја имамо пробе, ми смо се договорили да нас троје одемо до Центра за културу, Ана да буде на проби, а да је муж после пробе „покупи“ да се њих двоје заједно врате кући аутобусом, а ја да останем на проби.
И дошли смо. Ха, сад се и ми прво „селфирамо“, јер ако нема фотографије, као да се није десило

Не памтим да је сала у Центру за културу била толико пуна као те вечери. Додаване су столице поред редова, позади је додат читав ред столица, а било је људи који су стајали!
Можете погледати албум на фејсбуку и бар делимично осетити атмосгеру са представе.
Ми смо дошли неприпремљени за оно што нас чека, по саставу глумачке екипе наивно смо помислили да је неки мјузикл.
Али, дочекала нас је прича о несрећној, болесној жени, која тек на крају живота доживљава праву љубав. Раде Марјановић игра песника Виктора Новака који је Марији упропастио живот, саможивог и препотентног. Неуобичајена улога за њега, али је он био на висини задатка, сјајно га је одиграо. По мени, можда најупечатљивија сцена је када млади песник схвата какав је Виктор Новак и шта је урадио Марији. Трагедија, права животна драма која никога не може оставити равнодушним!
Овације публике потпуно очекиване.
Једна лепа традиција на овом фестивалу је „дружење са глумцима“ после представе. Дивна могућност да се публика мало боље упозна са глумцима, са представом… Ми смо мислили да то траје десетак минута, па смо позвали и Ану да нам се придружи, да види Тању Бошковић.
После „дружења“, пришли смо Тањи да се сликамо. То је, заиста био врхунац вечери, та присност са којом Тања прилази публици, просто се осећа како се она храни енергијом публике, која озарених лица стоји поред ње и напаја се њеном енергијом. Тања је жена са ставом и то се у сваком њеном покрету, у свакој њеној речи осећа!

 

Хвала Центру за културу Раковица на овом сјајном фестивалу који нам је омогућио једно дивно вече. (Можда би руководиоци Центра могли да размисле  о идеји да уведу редовна гостовања позоришта, јер верујем да би заиста било интересовања) А свима вама који прочитате овај текст поручујем „Обавезно погледати ову представу, дефинитивно је нешто што се не пропушта!“

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.