Сајам књига 2018.

Крај октобра је у нашој породици у знаку Аниног рођендана. Ове године тема је био сат:

Па, ипак, успели смо да пројуримо кроз Сајам књига!


Писци су за мене увек били нешто посебно. Гледала сам их са страхопоштовањем. Вероватно зато што су ми дозвољавали да завирим у те њихове чудесне светове, дизала сам их чак и на ниво неких полубогова. А онда сам схватила да су и они само људи. Било је то једно од разочарења која сам мало теже поднела. Можда и захваљујући чувеном Сајму књига, институцији коју ја јако волим и увек јој се радо враћам, али која помало демистификује личности писаца, па се просто зближимо са њима, мој однос према писцима се променио.
Али, сада на Сајам идем због деце, јер они имају јунаке свог детињства са којима желе да се друже. И не могу да се не насмешим када Дуле трчи кроз штанд и виче „Ено га Дзе’онимо, с’икај ме с њим“. Његово искрено одушевљење тим мишем кога Ана и Марина воле је нешто што је требало доживети.

Уживала сам у њиховом доживљају Сајма. Све оно што је нама небитно они примете. Тако је Дуле морао да се слика и са витезом, а после је прокоментарисао „Мама, овај лици као да је п’ави, а овај не лици као да је п’ави. Зашто?“ Тек кад сам их мало боље загледала, схватила сам у чему је разлика 😉

Купили су књиге, добили пар поклончића, осетили атмосферу Сајма и уживали. А Ана, кад је дошла кући и прелистала књигу, помирисала је и каже „Још увек је нова, лепо мирише“

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.