Зашто волим Ниш

Рођена сам у Нишу, али сам га упознала тек као студент. Он ми је тада открио своју широку јужњачку душу и… „купио“ ме за сва времена. Зато је моја прича о граду који волим дефинитивно саткана од сећања:

Мој први сусрет био је једне давне јесење вечери, са момком смеђих очију кога упознах на мору. Био је једна од оних неостварених летњих љубави, али и данас драгих успомена. Опчинио ме тај момак топлог нагласка који миловао ми је уши. То вече остало је да живи у мом сећању, а највише памтим кафић из бајке у коме смо сатима чаврљали.

Из студентских дана памтим „Индексово позориште“, концерт групе „С времена на време“ у сали Дома војске, неке рукометне утакмице на Чаиру за које су студенти добијали бесплатне карте, журке у клубу Електронског и Правног факултета, девојке из Бел Паџета (чије су просторије биле у поткровљу Калче) које су биле скоцкане и дотеране по последњој моди, захваљујући тада чувеном италијанском часопису Gioia… Памтим и сладолед у оригиналном Трамвају, памтим и романтичну вечеру у студентском ресторану у време док су постојали новчани бонови за студентске мензе… И чувени нишки роштиљ, вашар у Нишкој Бањи и село Коритник које је од пре неку годину постало пусто јер је и последњи становник умро.
Памтим и хорске свечаности и Галета из групе Кербер, који је свако вече долазио и уживао у хорској музици!
Па, ипак, најјачи утисак из тог периода јесте светиниколска црква и чувени отац Раша! Тај осећај припадности заједници и данас је изузетно јак!

Данас, када у Ниш идем два пута годишње, посећујемо Позориште лутака, Медијана фест, НишвилФилмски сусрети су ми и даље далеки, јер у време Филмских сусрета ја не могу бити у Нишу…

Многа места која памтим постоје само у сећању. Ниш се променио. У Нишу данас живе и неки нови људи. Али, душа града Ниша и даље живи. И мења се, као што се у животу све мења. Зато ми као породица, полако почињемо да упознајемо овај диван град, који и наша деца воле. Посетили смо „викендицу“ цара Константина, па ћемо полако, сваке године по мало, обилазити и упознавати Ниш! А и вама свима поручујем „посетите Ниш, прошетајте Тврђавом, Чаиром, удахните мирис југа…“ И заволећете га, сигурна сам 🙂


Овим текстом придружујем се акцији групе Читалиште #danaspišem о граду који волим.

6 comments

  1. oblogovan

    А најбоље памтим касарну на Пантелеју. И памтим исти тај Дом војске у који су нас водили с времена на време да гледамо филмове, а ми тако слатко спавали тих сат и по, лепше него у спаваони. Памтим и Пошту преко пута хотела “Ниш“ из које сам телефонирао драгим особама када изађем у град. Леп текст, вратила си ме у неку 88/89 и неке чудно лепе дане.

    • cy3a

      Наши текстови се сјајно допуњују 😉
      Следећи пут кад дођем(о) у Ниш сврати код мене на кафу, па ћеш касније моћи и да свратиш, а не само да ми (у мислима) машеш.

  2. Sue St

    Volim Niš, koji nakon mog rodnog mesta i grada gde smo se konačno skrasili, zauzima visoko treće mesto na listi mojih omiljenih gradova. U Nišu se uvek osećam kao kod kuće. Sva tvoja sećanja su i moja sećanja. I sladoled i banana split u Tramvaju; koncerti Galije i Kerbera; žurke na elektronskom, leta u Niškoj Banji, butici u podzemnom i u Kalči, Radiči obuća…Živeli smo u Durlanu, na Panteleju i na Crvenom pevcu, a naš stariji sin je sada na Paliluli, tako da su mi svi delovi grada podjednako dragi. Preselila bih se bez razmišljanja, samo kada bih našla dobar posao. Pozdravljam te!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.