Празнична прича

Децембар се лагано ушуњао у наше животе. Месец даривања и радости.
Мали Јоца је ове године одлучио да за Детинце сам направи изненађење за маму и тату. Пажљиво је припремао гранчице од којих ће направити оквир. Дрвене бојице и блок за цртање је носио свуд са собом, како би нацртао што више цртежа, па ће лако одабрати најлепши који ће ставити у оквир. Пронашао је парче канапа да направи омчицу да оквир са цртежом мама и тата окаче на зид. Данима је гледао, мерио, цртао… А онда, три дана пре Детинаца, Јоца добије температуру. Мама, која већ дуго лежи по цео дан у кревету и која устаје само ручак да спреми за Јоцу, устала је и бринула око њега. Колико год да није волео кад је болестан, мајчина брига му је пријала. Схватио је колико му је ово недостајало. Тата је стално ван куће, једино кад је остајао кући били су ови децембарско/јануарски празнични дани. Вероватно је зато и волео децембар…
Тог недељног јутра, на Детинце, мама и тата су га, по обичају, везали. Иако је сваке године цичао од среће и уживао, ове године је почео да плаче. Једва су разабрали шта кроз плач покушава да им каже. Онда је устао, отишао до свог „скривеног блага“ и показао им гранчице које није стигао да споји у оквир, цртеже који приказују њих троје у срцу – како се воле и канап. Није стигао да заврши изненађење. После доручка, тата и Јоца су заједно направили оквир, мама је изабрала најлепши цртеж и сви заједно су га закачили на зид у дневној соби, поред Славске иконе. Њихова лица блистала су од среће и љубави 🙂
Следеће недеље Јоца је пожурио у спаваћу собу да веже маму. Памтио је оне шарене чоколадице што му је мама сваке године давала и радовао им се. Те чоколадице заиста имају посебан укус. Ове године, уместо уобичајеног замотуљка мама му је показала неку чудну црно-белу слику и на њој једно зрнце пасуља и рекла да је то бата или сека који ће се родити почетком лета. Заборавио је Јоца на чоколадице. Толико је желео брата или сестру, ово је био најлепши поклон 🙂
Још једна недеља. Овај пут је трчао да веже тату (и успут да помази мамин стомак и бебу у њему). Волео је ове празнике, јер је тата тих двадесетак дана стално био кући, санкали су се, грудвали. Заједно су ишли у шуму, по Бадњак, заједно га уносили у кућу која мирише на разне пите, колаче и печеницу коју ће јести на Божић. Тата му је доносио укусно воће: банане, киви које је чувао до Бадње вечери, како би га поделио са бебом Христом. Ове године, и тата је имао изненађење – добио је посао у суседном граду, тако да ће свако вече бити кући. Јоца је заплакао од среће 🙂
Сутрадан је био Божић. Лепо су се обукли и отишли у цркву, да се причесте. Јоца је притрчао икони Богородице и почео да шапуће беби Христу: „Бебо Христе, знаш ли колико сам ја срећан. Мама ће родити бату или секу, тата ће стално бити у кући. Људи у целом свету за Твој рођендан купују деци најскупље играчке, а мени је овај Твој рођендан најсрећнији до сада. Хвала Ти и Твојој прелепој мами која те тако нежно чува, хвала и Твом тати чија бела брада мора да те голица. А сад морам да идем…“ И отрчао је Јоца са татом и мамом (која носи бебу у стомаку), а мали Христ се насмешио овом веселом дечаку чиста срца 🙂

Advertisements

5 comments

  1. Повратни пинг: Празници у Дечијем свету | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.