Животна прича мудре бабе

„Е, синко мој“,
поче баба причу своју
док још нису
сви гости на броју.

„Твој деда бејаше наочит,
не беше му равна у три суседна села,
па ипак одабрао мене
иако била сам мала и дебела.
Поживесмо заједно године тешке,
у љубави и слози,
и свако јутро и вече шапутасмо
„Господе помози.“
Свађали смо се, синко,
и то је део живота.
Правом мушкарцу
свака жена је лепота.
О деци бринула сам сама
он зарађивао новце,
био нам као пастир
који чува своје овце…
Сада, када га нема,
дани су дуги и сиви,
разумем, синко, све оне људе
којима се самима не живи.
Стара сам, крај је близу,
ал’ запамти, синко мој:
живот у двоје је тежак,
ми људи чудан смо сој.
Сви ми имамо лоше дане,
кад бисмо радије били сами.
Али, када останеш сам,
као да стално ходаш по тами!“
Мудра је моја баба,
животну школу завршила.
Док прича причу о деди
схватам кол’ко га је волела!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.