„Волео сам девојку из града“ – Добрица Ерић

Ја сам рођен у цвећу ливада;
чувах стада покрај реке Груже
ал’ заволех девојку из града
са уснама ко пупољак руже.

Беле руке а прсти ко дирке
причаху ми најнежније бајке.
Залуд уздах из груди пастирке,
залуд сузе моје старе мајке.
Син сам плавих шума и ливада;
гајих добре коње и волове.
Због лепоте девојке из града
заборавих брда и долове.

Звао сам је улицама дугим
и венуо ко трава јесења.
Једног дана спазих је са другим
загрљену у сенци кестења.

Шта сад могу већ бол свој да патим;
младост моју да тужим за цело.
Морао сам кући да се вратим
своме дому у рођено село.

И сад опет свога вранца јашем
и у крчми крчмим своја стада.
Китим свирце и разбијам чаше
и проклињем девојку из града.

Добрица Ерић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.