Цвети 2019.

Увек ћу стати на страну оног над ким се руља иживљава. Али, сваки пут застанем кад видим да он сам дозвољава да се иживљавају над њим и чак сматра да то тако треба. Просто не знам шта да радим. Мени личи на правог хришћанина, који испуњава реч Господњу „који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи“ и ко сам онда ја да станем на пут његовом мучеништву?! Могу да се молим да Господ му пода снаге да чиста срца истраје до краја.

Јуче сам током вечерње службе, док се читало јеванђеље о уласку у Јерусалим (Лука 19, 29-36) помислила „Данас се сви радујемо што Исус улази у Јерусалим, а за пар дана ћемо га разапети… Од највећих висина до најнижег понижења за свега пар дана“. А данас прочитах речи светог Теофана Затворника „Много је народа изашло на дочек Господу који је свечано, као цар, улазио у Јерусалим. Ко тада није клицао: Осана Сину Давидовом! Но, прошло је само четири дана и тај исти народ је тим истим језицима викао: „Распни, распни га!“ Какав чудан обрт! Но, зашто се чудити? Зар не чинимо и ми исто када, по примању Светих Тајни Тела и Крви Господње, одмах по изласку из цркве све заборављамо – и своју побожност и Божију милост према нама, предајући се, као и раније, делима самоугађања, најпре малим, а затим и великим. Може бити да још не прође ни четири дана, а ми сами у себи распињемо Господа, премда и не вичемо другима: „Распни га“! И све то Господ види и трпи! Слава дуготрпељивости Твојој, Господе!“

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.