Блага Марија 2019.

Светиња која је две недеље била у нашем храму данас је кренула у други храм како би неки други верници доживели молитвени мир који поклоњење светињи даје.

Сви смо ми хришћани. Чиме то исказујемо?
Господ је рекао: „Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.
А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.“ (Матеј 10,32-33)
У Грчким школама обавезна је молитва на почетку дана. Мада, док траје та заједничка молитва наше мисли могу лутати по свету и бити пуне злобе. Уосталом, то јавно исказивање вере кроз пуко поштовање правила сам Господ је критиковао, што је и записано у Светом писму!
Ипак „Чисто срце Господ жели, јеванђеље тако вели“!
Са друге стране, од нас се очекује, како владика Николај каже „Док Христос не постане души све, али све, што уопште има неку непролазну и непроменљиву вредност, дотле човек не може поћи на муке за Христа.“ Како поставити Господа у центар свог живота, како да Господ буде СВЕ у нашем животу?! Где је ту место за родитеље, децу, пријатеље? Па, ипак, Житије Светих пуно је породичних људи, који су ставили Господа у центар и тиме се удостојили да постану светитељи. Значи, уз помоћ Господа, све је могуће!

Данас је Блага Марија. Жена велике љубави према Христу, која Га није напустила ни на крсту, која је дошла на гроб да га припреми за погреб, која је својом љубављу потврдила Васкрсење Христово римском императору дајући му црвено јаје на поклон! Нека би Господ дао да угледамо се на ову дивну светитељку велике љубави, да и наша љубав буде бар мало слична њеној, како бисмо и ми били бар мало ближи лику светитеља!

А на празник Благе Марије сећамо се и последње сеобе Срба. Господ је допустио страдање српског народа и бег Срба из Крајине у Србију. Много је деце било у тој колони. Та деца нису знала шта им се дешава. Један дечак написао је стихове у којима се многи могу препознати!
Србима из Србије Господ је дао прилику да препознају Христа и да пруже гостопримство. Многи су одгурнули страдалнике, говорећи „Шта траже ови избеглице овде. Доста ми их је више!“
Србима из Крајине Господ је дао прилику да буду благодарни. Многи јесу, али је било и оних који су налазили замерке за ово или оно.
Колико год тежак овај дан био, морамо се сећати жртава, морамо се сећати и свих оних који су дошли у Србију и започели нове животе, од нуле. Треба рећи њихова имена, треба испричати њихове приче. Они су своје животе дали само зато што су Срби. Господ их је уписао у Вечну књигу, али морамо их и ми уписати у Књигу страдалих Срба. Не смемо их заборавити!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.