„Журка код зеца“ – Вукица Данчуо Веселиновић
По граду су ових дана виђени плакати, правим журку
Од домаћих животиња ко може нек сврати,
као поклон може шаргарепа, пуно поздрава ваш другар зека!
Једна кока је тада рекла
Не идем на журку без свог петла,
Комшиница гуска тад рече
Шта ја да идем сама?!
И ја ћу повести мог лепог гусана.
А ћyран кад виде баш се обрадовао
И своју ћурку одмах позвао,
Их моја ћурка воли да ђуска
Баш је за њу та журка.
Мачка рече иако ме стално чачка,
Позваћу и ја мог милог мачка
Патак рече прилика баш слатка
Да баш ту прославимо годишњицу брака,
биће ми баш срећна патка…
Коњ рече јао то сам чекао,
Баш ће да нам наше вече прија,
Само да то чује моја кобила мила…
Хм само куца рече сад је доста,
Ја немам драгу
може друштво само да ми прави коска
И крава је баш у проблему
Њен бик баш сад ради на терену
Свиња са својим вепром
под руку
и сви на журку у трку,
Каква би то журка била да није дошла и лија.
А онда зека културан домаћин био
Лији је лепо тада говорио,
Не би да те вређам лијо мила
Ал ти си дивља животиња увек била.
Музика на журци била је баш лепа,
Ал се гости разочарали јер погодите!
Служила се само шаргарепа!
cy3a 