Недеља нових сазнања и изненађења

Вратили смо се у паркић. Са голићима. Да Дуле игра фудбал. (ја фудбал не волим и уопште се не трудим да научим правила. Оно што је мени важно у причи о Дулетовом фудбалу је да он слободно прилази дечацима како би играли фудбал, да кроз то трчање за лоптом вежба координацију, да научи да губи…)

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Открили смо један потпуно нови свет.
Млади људи са бебама (гегајућим, које тек откривају свет) који су им потпуно посвећени, поштујући дечију потребу за самосталним истраживањем свега што их окружује. Ти исти млади људи су возача комбија који је прегазио кошаркашку лопту не трепнувши (тај би исто тако прегазио и дете!) сачекали и одржали му предавање!
Када су деца бацала земљу на фудбалски терен родитељи су их опоменули и „натерали“ да покупе земљу и склоне је са терена.
Можда међу децом у паркићу има будућих фудбалера или кошаркаша. Оно што је сигурно, то је да већина њих има родитеље који постављају добар темељ да постану добри људи!


Пре неколико месеци Ана је имала непријатност са другарицама када јој нису лепо објасниле како да стигне до одређеног објекта. „Рекле су ми ‘идеш право па скренеш’. Нису рекле колико идем право, када треба да скренем (на прво скретање, на друго), нису рекле на коју страну треба да скренем“. Хвала Богу, све се лепо завршило!
Пре неки дан је ишла код другарице, која се недавно преселила. Договор је био да се нађемо код њене „старе куће“. Кад смо се нашле, питала сам је где јој је кућа и она ми је одговорила „идете до краја ове улице, па скренете, па тамо има једна стазица… Мало је тешко да се објасни“ Можда је само мени чудно да деца у петом разреду основне школе нису у стању да објасне како да се стигне од тачке А до тачке Б!


Као што знате – радим у школи. Осим чињенице да до посла и назад путујем 3 сата сваки дан, не налазим неку превелику замерку том послу. Чак и ту папирологију о којој сви причају доживљавам као део посла.
На снази је „забрана запошљавања“ што многи директори користе као изговор да не изађу људима, који су у сличној ситуацији као ја, у сусрет.
Нисам ни знала да је стање толико лоше док нисам прочитала објаву:
„…Radim u dve škole u BG i u obe se desilo nešto čega sam se bojala unazad nekoliko godina. Ukupno PET nastavnika je dalo otkaz od prvog septembra. Razlog odlaze iz Beograda, Srbije u beli svet. Svi su našli posao u svojoj struci u nekim školama a imace bolje uslove i veću platu. I tu nije kraj još troje kolega je najavilo da najverovatnije odlaze u narednih mesec dana, čekaju samo da im se završi papirologija oko viza.“
А тек кад сам видела коментар колегинице која ради у мојој школи:
„I u mom okruzenju se slicno desava jedna koleginica je u Svedskoj, jedna u Italiji, treca u Grckoj, ima i na Malti…“
Претпостављам да се њени подаци односе на општину у целини!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.