Томина недеља

Христос воскресе!
Данас се подсећамо колико је важан додир човека и Бога. И молимо се, заједно са свештеницима у храму и неколико храбрих хришћана који не поштују полицијски час, да нам што пре буде омогућено да се слободно сјединимо са Христом!

Наставља се ванредно стање.
Наставља се настава на даљину.
Што се тиче ТВ наставе највећа замерка коју могу упутити таквом начину наставе је једносмеран рад – ђаци су само пријемници. Па, ипак, има сјајних наставника чији су часови занимљиви, којима се моја деца заиста радују кад им они „држе час“. Али, уредно испрате и све остале часове!
Настава на даљину коју реализују наставници који предају ђацима организује се на разне начине (а треба узети у обзир и објективну чињеницу да неки ученици заиста немају одговарајућу опрему за овакав вид наставе). Неки наставници прате наставу са ТВ-а, па и домаће задатке усклађују са ТВ наставом.
Оно што је мене зачудило код неких колега је страх од преписивања. У овим околностима?!
Кад смо муж и ја пре неки дан причали о преписивању (у редовним условима) Ана је закључила „Па, то је исто као да је научио. Он мора да зна где се налази оно што тражи, а то не може ако није учио„. А ја додајем да неки предмети захтевају сталну употребу литературе, јер захтевају употребу велике количине разних података, константи, формула… које није неопходно држати у глави, већ треба знати како их применити на решавање конкретног проблема. У програмирању, рецимо, уобичајено је користити већ готове програме или делове програма, са одговарајућим изменама, како бисмо добили оно што решава наш проблем!
И још једна ствар која ми такође упада у очи – непоштовање ни свог ни туђег времена! Како можемо очекивати да деца (и њихови родитељи) поштују наше време ако ми у недељу пре подне на вибер групи „наставничко веће“ размењујемо материјал потребан за ову или ону статистику?!

Ове недеље становници нашег насеља имали су концерт на отвореном. Један диван младић свирао је дуже од сат времена на платоу испред зграде у којој живим, а публика је уживала у класици, забавној музици, филмским хитовима. Улепшао нам је дан, свима!
На фејсбуку сам објавила снимак, није нешто дугачак, али да осетите бар делић атмосфере.

Коначно имам мало више времена за читање.
Почела сам са једном топлом људском причом

2020-03-24 13.09.47Сви ми познајемо понеког Увеа, некога ко се тврдоглаво држи својих принципа, некога ко ће вам поправити ауто само зато што он то зна а ви не, некога ко у секунди заборави на свађу да би помогао онда кад је најпотребније. Такве људе деца воле, јер деца виде у дубину срца, а код тих људи срце је чисто!
Након тога је уследило дружење са андроидима.2020-04-21 00.19.20За ову књигу сам одавно чула, стекла сам утисак да је она нека врста полазне основе за разумевање целог жанра посвећеног људима-роботима. Ја волим Звездане стазе и команданта Дату, о Ратовима звезда и симпатичном цијукаво-пиштавом R2-D2 нема потребе ни говорити. Али, свет који осликава Филип К. Дик ми нешто није прирастао за срце. Некако ми је сувише мрачан.
Након прочитане књиге мој муж је организовао и гледање екранизоване верзије.
Права књига за ову ситуацију, када смо у својим кућама и већина само кука, је књига о човеку који је потпуно сам на целој планети2020-04-21 00.19.04Врло реалистично испричана, просто имам утисак да је све што је ту написано заиста и могло да се деси! Духовита прича о борби за живот, чак и онда када изгледа да та борба нема никаквог смисла. И потпуно разумем зашто на крају књиге главни јунак изричито одбија и помисао на поновни одлазак на Марс.
Оно што није у првом плану, али ми се намеће као евидентан проблем (нарочито након емисија са Националне географије које описују досадашње експедиције на Марс) је чињеница да смо ту планету почели да загађујемо и пре него што је први човек крочио на њу. И Марк Ватни оставља за собом јако пуно ђубрета, на свим местима где је био током боравка на Марсу. Разумем ја да кад је неко у животној опасности најмања брига му јесте скупљање ђубрета, али некако ми квари утисак.
И, наравно, муж је поново организовао гледање екранизоване верзије. До једног тренутка филм поприлично прати књигу. Али, неки делови су напросто избачени, и крај је промењен. Претпостављам да је у питању другачија врста језика у књижевности и на филму, другачија очекивања филмске публике, или је само у питању уметничка слобода сценаристе и редитеља. Филм који вреди погледати, али бих, у сваком случају, саветовала да се прво прочита књига!

Неки су ову ситуацију искористили за самопромоцију, при чему та самопромоција може бити позитивна – када људима измами осмех на лица, и ја о таквим самопромоцијама пишем са радошћу. Може бити и негативна, а примере за то пронађите сами.
Неки су радили на себи, како би се приближили Господу. Неки су, кроз молитве Господу, кроз заједничка богослужења преко интернета, у срца себи драгих људи усељавали мир и љубав.
И даље је најважније какви ћемо изаћи из свега. Даће Бог да изађемо као људи!

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.