Недеља раслабљеног

Христос воскресе!
Данас се подсећамо приче о човеку болесном 38 година који је узвикнуо „Немам човека“. Окружен мноштвом људи, који су сви болесни, он узвикује „Немам човека“. Једини ко му може помоћи, и ко то и чини, је Господ Исус Христос. Као и увек у животу, једини сигуран ослонац свакоме од нас јесте Господ Исус Христос! Немојмо заборавити да је у то време, међу Римљанима, постојала изрека „Човек је човеку вук“. Очекивали бисмо да су доласком хришћанства и његовим подизањем на ниво државне религије међуљудски односи постали људскији. Али… Знамо и сами да није тако. Колико је људи побијено „у име Христа“! А прави светитељи, искрени хришћани, увек су били тихи, ненаметљиви, срца испуњеног Љубављу!
Уосталом, ратови и нису ништа друго него покушај да се другима силом наметне своје мишљење, а ако тај други и даље нема намеру да мења своје мишљење не заслужује да живи и треба га убити. Покретачи ратова УВЕК о себи мисле да су изнад осталих и да је њихово ПРАВО да убијају оне који мисле другачије, који су по било ком основу другачији од њих!
Ове године Дан победе је прошао без војне параде у Москви и без марша бесмртног пука. Можда нам та тишина помогне да схватимо значај жртава, да помолимо се Господу за покој њихових душа. Не смемо заборавити све оне које убила је злочиначка рука, а много их је. Није само Јасеновац. Колико је само деце страдало. На Дан сећања на жртве холокауста (22.4.2020.) била је премијера филма Дневник Диане Будисављевић. Нисам га гледала, јер ми чиљеница да су га снимали Хрвати не улива поверење да је страдање српске деце реално приказано! За многе убијене не зна се име (иако су у књизи Живих уписани, Господ све зна), за многе се не зна како су тачно страдали, али они текстови и фотографије што сам их проналазила на интернету (Анђели у паклу НДХ, Вандалски и масовни злочини усташа у НДХ, Стравичан злочин на Кордуну…) у мени увек изазову осећај мучнине. Неке је тај осећај мучнине подстакао да напишу песме посвећене невиним жртвама. И оно што никако не смемо заборавити јесте да постоје села у којима су буквално целе породице убијене, избрисане са лица земље! Баш због тога треба да се сећамо! И да се молимо Господу за покој душе те невине деце, која су страдала само зато што су Срби!

Ове недеље молитвено смо се обраћали двојици великих светитеља:
– светом великомученику Георгију који је најпре био римски војник, али кад је цар Диоклецијан почео прогон хришћана храбро је исповедио своју веру у Христа, мученички страдао, али се преселио у Царство Христово
– апостолу и јеванђелисту Марку који беше ученик апостола Петра и послат у Мисир (Египат) да проповеда науку Христову. Мученички је пострадао у Александрији, али се и он преселио у Царство Христово
Обојица светитеља мени веома драга…

А ја, стицајем околности, прочитах књигу о страдањима Пољакиња у женском логору у Равенсбрику
2020-05-09 20.06.34
Остала сам затечена неким историјским чињеницама које нисам знала. Верујем да би све те жене, да им је Господ дошао, баш као и раслабљени, завапиле „Немам човека“! Срећом, имале су једна другу, показале да и у „паклу на земљи“ постоје Људи!

Господе, научи нас да будемо Људи! Увек. Свугде. Да будемо достојни звати се синовима Твојим!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.