Зимски распуст 2021.
Ове године распуст је имао другачији термин него претходних година. Договорили смо се да после Божића одемо у Ниш, код моје маме. Кад су најавили да ће од 9. јануара бити снег и у јужној Србији баш смо се обрадовали. Јер, зима без грудвања, санкања, Снешка Белића и није зима, зар не?
Али, у животу углавном не буде онако како човек планира.
Када смо кренули падала је киша, успут је падао и снег, али у Нишу није било ничега. Мало је, додуше, пао снег, колико да покрије кола, и то је било то. У недељу навече тутњало је, грмело и севало. Народ верује да грмљавина у сред зиме, кад јој време није, представља лош знак.
Уторак је освануо са реком која је почела да се пење степеницама.
На телевизији су јављали о поплавама у околини Пирота, Власотинца, на Косову… Слике људи који спашавају јагањце из поплављених обора. Људи плачу за стоком коју нису успели да спасу. Разрушени мостови због којих села остају одсечена од света.
Истовремено и код нас, испред куће, тамо где лети седимо и уживамо у природи, одвија се права драма. Река наставила да се пење степеницама, као да је одлучила да уђе у кућу.
Код комшије „тераса“ под водом, подрум поплављен, код другог комшије вода доспела до куће. Тек око поноћи, када је Нишава била највећа, сетили су се да дотерају десетак џакчића са песком који су у датој ситуацији били апсолутно непотребни! Новинара те вечери, наравно, није било!
А чувени Врежински мост о коме сам већ писала сада су прогласили неупотребљивим, и сада долазе ватрогасци са опомињу људе да не прелазе мост! Иако цела драма са мостом траје већ две и по године, нешто мало је и објављивано у медијима, али осим затварања моста за саобраћај није урађено ништа!
Објавила сам и на фејсбуку слике моста у тренуцима кад је Нишава била највећа
Наноси код стубова и даље нарушавају његову структуру, стабла која је набујала река носила оштетили су лимове кроз које пролазе инсталације за насеље уз обалу реке. Можда сте и видели слику из центра Ниша са огромним стаблом у сред реке.
Те ноћи нико у комшилуку није спавао!
Тек сутрадан је вода почела да се повлачи. И тек тада, када је све прошло, појављују се новинари. Да ли је било ко од комшилука причао са њима, да ли је било где емитован тај прилог, и која је телевизија у питању апсолутно не знам.
Важно је да, осим мало нервирања, друге штете нисмо имали. Разлог више да у лепом расположењу дочекамо нову годину и да захвалимо светом Василију Великом и Господу што нас је сачувао!
Није, дефинитивно није поплавама време у сред зиме.
Након поплаве, дочекасмо и снег. Истрчали смо напоље, жељни оног осећаја који само зимски ваздух испуњен мирисом снега доноси.
Румени образи, радост у очима… То је нешто што нема цену!
Година је тек почела, видећемо колико је народно веровање о грмљавини кад јој време није – тачно. Овај распуст потврдио је да треба да будемо као деца – да уживамо у малим стварима које живот чине, али и да будемо људи увек и на сваком месту!
А онда јутрос, на дан повратка кући, у престоницу, почео да пада снег. Иако немам страх од зимске вожње, ипак му се нисам обрадовала. Али, деца су успела да направе (још једног) Снешка за своју баку
cy3a 