Недеља око светог Саве
Далеко смо ми од светитеља кога сваке године прослављамо као школску Славу. Заиста су ретки они међу нама који у прослави овог светитеља на прво место стављају духовни елемент. Па, ипак, ове године неки људи су нашли начин да га на достојанствен начин обележе. Слава Господу!
И рад моје драге Марине из светиниколске цркве у Нишу, на који сам јако поносна зато што знам колико је љубави уложила у њега.
Али, било је и школа у којима су радно обележили Светог Саву: учитељице и разредни старешине са ђацима су одржали по један час на коме су разговарали о Светом Сави.
Списак школске лектире се обично даје пред крај претходне школске године, како би деца могла и током распуста да читају књиге. Али, у последње време тај списак се током школске године допуњава и мења!
Људи су постали … благо речено неурачунљиви. Многи моји пријатељи на фејсбуку објављују описе ситуација у којима људи из чиста мира плану, загаламе на друге људе, направе неки гест који уопште није примерен ситуацији. И сви се они слажу у констатацији да смо се некако раслојили, и то баш изражено, на оне који хистеришу за најмању ситницу и оне који смирено, са осмехом на лицу пролазе кроз живот. Ја дубоко верујем да сам у овој другој групи 😉
Како може неко ко је пун мржње према свима који нису као он да буде узор било коме? Како такви људи могу било кога да уче?
И, наравно, поново се показало да они којима су уста пуна закона верују да су изнад закона!
На крају ове недеље могу само да кажем да је на нама задатак да покушамо да ходамо стопама Светог Саве, путем којим Срби кад год су ходали заиста су били небески народ. Свако од нас треба да се потруди да што боље испуни две највеће заповести: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим“ и „Љуби ближњега свога као самога себе“. Ако само те две заповести испунимо на добром смо путу да постанемо Људи!
cy3a 