Христос воскресе!

Током страсне седмице присећамо се свог зла које су људи приредили Човеку. У среду Га је Јуда издао. У четвртак је вечерао са ученицима и установио свету тајну причешћа. У петак је доживео сва могућа понижења. После дана највећег пада људског рода долази дан тишине који је Господ провео са мртвима. Дан који би требало да проведемо у тиховању, молитви и ишчекивању радосне вести!

Васкрс је духовни празник. Пуноћу његовог духовног значаја могу осетити монаси, који су цео пост провели у молитви. Ми који живимо и радимо окружени разним светским чудима врло често дођемо у ситуацију да не знамо како ускладити духовни смисао, народне обичаје и савремени темпо живота.
Када се фарбају јаја? Требало би у четвртак, јер је петак дан туге. Али, како ће их офарбати жена која ради у четвртак? Ове године у петак су радиле СВЕ продавнице. Како жене које раде у тим продавницама било шта да испоштују?!
У суботу домаћице буквално падну на нос од посла: спреми кућу, спреми гомилу хране за сутра… И, наравно да оне немају прави осећај празника у недељно, Васкршње јутро, јер су преморене.
Ја и данас чујем звона на Васкршње јутро када је прва литургија на Васкрс почињала у 4 или 5 ујутру, када су се током обиласка око храма пробијали први зраци сунца дајући целом догађају мистични и свечани карактер. Осећај који се не може речима описати.
Сада желим време проводити са породицом, и заједничка литургија и причешће на Васкрс су нешто што ме заиста испуњава. А практичне ствари, везане за спремање хране и сређивање куће сваке године разрешавамо у ходу, зависно од милион и једног фактора.
Православље је жива вера, а народни обичаји имају задатак да у нашим срцима одрже ту веру. Проблем је када обичаји постану сами себи циљ!

Свим својим пријатељима, а и вас – редовне читаоце мог блога сматрам пријатељима, желим да радост Христовог Васкрсења испуни срца њихова, да празнична светлост обасја и заувек се настани у њиховим домовима. Цитираћу делове честитки мојих драгих пријатеља, јер описују оно што бих и сама написала, а подстакнута причом о мудрим речима старог пустињака које потпуно одударају од свега што нас учи савремено потрошачко друштво!
Da vaskrsne čovjek u nama, onaj koji će, prije nego što prozove drugoga, da sagleda sve svoje mane, sopstvene slabosti, sve svoje misli, riječi i djela! Čovjek koji će da prašta i obnavlja porušene mostove i koji neće znati za prkos jer prkos je prvi znak nemoći. Onaj koji će u svojoj bašti da uzgaja sjeme ljubavi, čovječnosti i duhovnog izobilja.
Hranimo čovjeka u sebi koji će da se raduje i proslavlja svoje praznike, ali i da poštuje sve što je različito i tuđe!…
Neka nas današnji praznik duhovno vaskrsne da KONAČNO počnemo živeti kao pravi Hrišćani! Da odbacimo pravdanja i iznalaženje razloga i počnemo da delima svedočimo Hrista! Kroz ljubav prema bližnjima, kroz žrtvovanje, kroz razumno trpljenje i toleranciju… Jer, u svakom čoveku je delić Božanske energije koji svedoči i veliča punoću današnjeg praznika!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.