У старој шуми

На рубу старе шуме, у трошној колиби, живео је мали Јоца. Сам, далеко од људи из села.

Тог јутра устао је раније него обично, уживајући у мирису пролећа који се лагано пробијао кроз стару шуму. Изашао је испред куће и сео на дрвену клупицу како би попио чај од шумског биља. Поглед му је лутао по крошњама дрвећа. Као да је некога чекао.
Осмех пређе његовим лицем. Угледао је дивну девојку, дуге златне косе са венцем од цвећа око главе у лепршавој дугој белој хаљини. Знао је да има зелене очи, иако их никада није видео. Гледао је из даљине и дивио се њеној лепоти. Њен долазак у шуму најављивао је долазак пролећа, а сада је схватио да је она била извор мириса који је толико волео.
Цело пролеће виђао је Весну у шуми како игра се са лептирићима, бубамарицама и пчелицама, како ужива у мирису шумског цвећа, како без страха прилази шумским животињама које се умиљавају око ње. Где год би осетио онај заносни мирис, знао је да је Весна туда прошла, а биљке и животиње у том пределу одавале су неописив мир око себе.
Кад је дошло лето, иако у шуми није било превише топло, Весне више није било. Цела природа је деловала успавано. Једино је шумско воће зревало уобичајеним ритмом, дајући птичицама и ситним животињама тако потребну слатку енергију. Цела природа је чекала…
Ближила се јесен, пуна укусних плодова. Природа је почела да облачи топле, шарене капуте. Киша, ветар, магла постали су део свакодневнице. Лишће је полако, али сваким даном све више и више падало са грана правећи мекани, шарени тепих на земљи. И тада је први пут видео Веснину сестру, Живу. Старија, озбиљнија, тако другачија од Весне. Дуге црвене косе у коју су уплетени осушени плодови и опало лишће, смеђих очију, шареног капута у топлим бојама јесени, озбиљних црта лица које одају мајчинску бригу. Схватио је зашто је толико много свадби у јесен, иако јесен и опало лишће наговештавају долазак зиме. Окренуо се и кренуо путем ка селу, до куће девојке коју кришом гледао је цело лето док је напорно радила на њиви. Заједно ће провести зиму и почети нови живот, пун љубави као што јесен пуна је плодова.
Жива и Весна се враголасто погледаше гледајући још једну победу љубави. После зиме наставиће свој неуморни рад у природи и људским срцима…

One comment

  1. Повратни пинг: Књижевни конкурси 2021. | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.