Две животне приче

– Морала сам да се вратим. Ту психички тортуру нисам могла више да поднесем. Мени је моје здравље на првом месту. Оно што ме највише боли је моја ћерка. Она се наљутила на мене и неће уопште да контактира са мном. Не разуме она, а мене душа боли…
– Млада је она, нема довољно животног искуства, схватиће временом
– Знаш, она је мени нашла тај посао, и љути се на мене што нисам издржала.
– Твоје здравље је најважније, јер само здрава можеш да јој помогнеш
– Знам ја то. Она је тамо сама, надала се да ћу бити тамо уз њу, нема она много људи са којима се дружи
– Схватиће она временом, веруј ми. Бог увек све доведе на своје место
– Ту си у праву. Ја се стално молим Богу за њу…



Пре неког времена сам наишла на пар интересантних прича о људској доброти. Сетила сам се своје баке која је сваког намерника примила у кућу, дала им ручак, не гледајући ни ко су ни шта су. Сама сам била сведок колико је чак и Цигани поштују, јер је и њих небројено пута нахранила. Подсећа ме њено понашање на оне две лепте из јеванђелске приче, јер је и она у својој немаштини од уста своје породице одвајала да би нахранила намерника. Осећам данас понос што је таква особа била део мог живота и васпитања!

One comment

  1. Повратни пинг: Књижевни конкурси 2021. | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.