Љубав и издаја

У филмовима читање тестамента је свечан догађај. Додуше, то је за богати свет, чије животе нам и приказују у филмовима. Не знам како је то код обичног света. Код нас то је Оставинска расправа и по свему што сам о томе чула закључујем да је то низ свађа и вређања пред судијом који треба да одлучи шта ко наслеђује. Мајка је то избегла. Вероватно је хтела да оца запамтим у лепом сећању.


Након што смо дали четрдесетодневни помен, по свим православним обичајима, јер је он о томе много водио рачуна, када смо остале саме дала ми је кутију на којој је писало „За Лидију“ и оставила ме саму. Да ли је мајка знала шта је у кутији? Вероватно јесте. Никада ми нису причали о својим животима пре него што су се венчали. Нисам питала. Васпитана да им безусловно верујем, нисам имала разлога за тим. Зато је ова кутија права енигма. Чак изазизав и дозу страха. У рукама држим обичну картонску кутију. Унутра један дебели роковник, црних корица, исписан татиним ружним рукописом и препун разних улазница, фотографија… То уопште не личи на њега. Он никада ништа није записао. Све је куцао, и ако баш мора – штампао. Испод роковника, још веће изненађење – неколико свежњева писама увезано црвеном машницом. На ковертама татина адреса исписана китњастим женским рукописом. Са задње стране, адреса пошиљаоца – женско име, мени потпуно непознато. Осетила сам бол у грудима, као да ми је неко избио сав ваздух из груди, очи су се напуниле сузама. Не знам колико сам седела са тим писмима у рукама, покушавајући да дођем до даха и опоравим се од шока. Сада сам већ наслућивала тајну коју је тата крио од мене. Колико год да ми се није свиђало то што сам претпостављала да ћу сазнати, знала сам да морам. Писма сам оставила за касније, интересовало ме је шта је то тата записивао. Скупила сам снаге и отворила роковник. На првој страни је писало: „Малена моја, знам да ћеш бити повређена, можда ћеш ме чак и мрзети после овога, али ја морам бити искрен са тобом. Упознаћу те са Софијом, једином женом коју сам искрено, целог свог живота волео. Веровао сам да је љубав била узвраћена. Ти ћеш можда успети у њеним писмима да пронађеш да ли је била искрена или не. Ја само знам да је моја љубав према њој била јача од свега осталог. Покушао сам, уз помоћ твоје мајке, да је вратим, али нисам успео. Где је и шта је са њом не знам и не занима ме!“ Колико горчине у човеку који ме је учио да је искреност најважнија животна особина и увек инсистирао на томе. Сада полако схватам да он према мени никад није био искрен… „Софија… Ушла је у мој живот једног октобарског дана, а амфитеатру нашег факултета. Насмејана, радозналих очију, међу гомилом студената изгледала је као мала девојчица. Врло брзо сам схватио да је то само фасада, да се испод насмејане површине крије бескрајна туга. Можда сам је зато и заволео – требао је неко да брине о њој…“ Моји мајка и отац су ми увек били пример праве љубави, њихов однос био је мирна лука у коју сам увек могла да се вратим. Никада нису подигли тон једно на друго, свађе су за мене биле мисаона именица. Оно што сам читала у татиној причи о његовој љубави са Софијом било је скроз другачије: свађе, разне увреде, клетве, помирења, поновне свађе… Можда ме је највише зачудило њихово петљање са Црном магијом. Како су уопште очекивали срећу након тога?! Писао је тата много, детаљно о свему. Било је ту и њених и његових стихова, све је одисало љубављу. Све до њеног самосталног одласка на море са колегама са факултета. И њене везе за једну ноћ. Боље би било да је тата прекинуо њихову везу после тога, јер је она свакако веровала да је њиховој вези дошао крај. Али, мој тата је одлучио да јој пружи још једну шансу и да је кињи целог живота због те једне несмотрене ноћи. Њена писма одавала су искрену љубав, искрено кајање након сваке свађе… Она је детаљно описала своју везу за једну ноћ, не трудећи се да нађе оправдање за такав свој поступак. То је била класична превара и она је, с правом, хтела да напусти мог тату. Сажалила се на њега када је почео да је моли, да обећава да ће све бити као пре. Ни слутила није какав ће јој пакао приредити. „Нема ништа самотније него кад лежиш у кревету поред човека кога волиш целим својим бићем, а сваки његов додир изазива језу у теби, јер знаш да његова осећања нису иста као твоја“. Након неколико година заједничког живота, када је завршила факултет, прихватила је посао у другој држави и отишла без њега. Он је отишао у војску, верујући да ће она доћи на заклетву, да ће се њихова веза наставити. Али, уместо тога, она му је послала опроштајно писмо: „Ето, војниче драги, који отаџбину нашу браниш, пишем ти песму ову негде у рану зору. Коначно схватих ја шта желим од живота. Молим те, не љути се на мене, али у њему нема места за тебе. Не зови ме више и не пиши писма дуга…“ стављајући коначну тачку на њихову везу. Ја верујем да је Софија успешна жена, да је удата и да има дивну децу коју не лаже као што је мене мој отац лагао. Дивим јој се што је имала снаге да оде и започне нови живот након свега што је преживела. Њено кајање је било искрено, а не посесивно као кајање мог оца. Јесте Софија издала њихову љубав, али је искрено хтела да га напусти. Он је манипулаторски покушао да је задржи наносећи обома бол. А двадесет година касније, нанео бол и својој ћерки! И онда, изненада, схватим још једну шокантну истину. У целој причи највећа жртва, или боље рећи – херој, била је моја мајка. Удала се за човека који је никада није волео, и она је то знала. Поставила је правила понашања, изградила мирну оазу, како бих ја расла у складној породици. Свој мир пронашла је у вери, не дозволивши да их разлике у поимању односа са Богом удаље као што је то било у случају тате и Софије. Она није побегла, остала је и изборила се, херојски. Праву истину о тати открио ми је он сам, она је само испуњавала његову последњу жељу. Наравно да ћу остати уз њу, сада је још више поштујем!

One comment

  1. Повратни пинг: Књижевни конкурси 2021. | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.