Књижевни конкурси 2021.

Пре извесног времена на питање „зашто мање пишете и објављујете на блогу“ одговорила „Знам да није оправдање, али немам времена. Овог септембра смо кренули пуном паром, не стижем да организујем време за породицу и посао, а са троје деце часком искрсне нешто непланирано… Нити пишем, слабо читам, брука и срамота!“ Сада поново покушавам да нађем време за читање, а за писање… Када сам почела да се присећам шта сам писала током прошле године, закључила сам да моје тврђење да не пишем ништа баш и није потпуно тачно. Зато ћу се заједно са вама подсетити свега онога што сам писала на разне задате теме, а нешто од тога је и материјализовано кроз збирке поезије или кратких прича.

1. На самом почетку године био је конкурс на тему „Кад казаљке се склопе“. Дивна прилика да своја осећања везана за празнике преточим у речи и поделим са другима.
2. Уследио је низ „такмичења“ у групи Populiarti који је крајем године резултирао зборником Ризница уздаха и једном лепом промоцијом

Песме Преживећу и Мој крст прошле су као „лаки лузери“, а песма Ризница уздаха је била победник. Остале нису уврштене у зборник, али их објављујем овде, како бих комплетирала целу причу.
Преживећу
Љубав и тачка
Мој крст
Имам једну тајну
Где је истина
Да се поново родим
Ризница уздаха
3. Занимљив конкурс посвећен лику и делу Бранка Миљковића. Мени је пружио прилику да се мало боље упознам са овим изузетним песником: Епитаф песнику
4. Књижевне вертикале су имале два конкурса, оба су ограничавала број речи у причама. Први је резултирао зборником, који имам код себе. За други су ми јавили да сам на списку за зборник, али га још увек нисам добила.
Гужва у саобраћају
Шта нам то учини ковид 19 – приче од 357 речи
5. блогерски конкурси:
Ј као јуродиви
Страх
6. Биће бољих дана
7. #akcijаblogeritema:
Маме на ивици нервног слома
Могућност једног живота
Природа
Живот са хендикепом
Ђачко доба
Ванземаљци и роботи
Две животне приче
Љубав и издаја
8. Још један јако занимљив конкурс: Приче од шест речи
Не знам како ми се измакло да не пошаљем приче тако да нисам учествовала. Написала сам две приче:
Рођена у Југославији, животарим у Србији!
Цео живот пред очима пролете… Крај!


И за крај, не могу а да не прокоментаришем да неки организатори очекују брзу зараду од књижевног конкурса (котизација за учешће на такмичењу је 2000 динара), други занемаре своју улогу у промоцији и дистрибуцији… Уметност је начин да своје мисли и осећања поделимо са другим људима дотичући њихове душе. Управо због тога уметност подразумева интеракцију уметника и оних који уживају у његовим делима. Можда ми је зато толико пријала горе помињана промоција, јер смо сви изашли емотивно дирнути стиховима које смо чули то вече…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.