Да се поново родим

Да се поново родим – волела бих да моја мајка није умрла док сам још била дете. Имала бих срећније детињство. Не би ме сви размазили и пуштали ми све на вољу. Можда бих била бољи човек.
Да се поново родим – потрудила бих се да одржим блискост са мужем. Не кажу без разлога да је брак рударски посао. Ја сам дозволила да се због својих себичних циљева и жеље за истеривање правде удаљим од човека који треба да буде друго тело моје душе. Зато и нисмо у стању да остваримо све наше жеље о срећном животу, о путовањима, о уживању у животу.
Да се поново родим – покушала бих да будем више за породицу а мање за свет. Погрешно је трудити се да пред светом изгледате као савршена породица, да свима другима помажеш и чиниш добра дела, а у породици не разговараш са снајом, са братом од тетке се свађаш због кућерка у селу које ниједно од вас двоје не користи. Није живот инстаграм или Фејсбук, а многи су тако живели и пре 50-100 година када није постојао интернет: све оне породичне фотографије где су сви срећни и насмејани, сви одласци на Славе, свадбе или крштења када се од деце очекивало да ћуте и слушају старије, јер се знало да у супротном код куће следе батине у најбољем случају, сва помоћ невољнима пред светом, да би сви видели како смо ми хришћани и волимо ближњега свога… Схватила сам да је превише фолирања свуда око нас, али ја не могу да се променим, такво понашање ми је усађено у гене, то је јаче од мене!
Да се поново родим – не бих дозволила да после смрти мог оца са браћом се свађам око наследства. Знам ја да по закону имам право на трећину али нико од нас ништа од тога у гроб однети неће, а мржња која између мене и старијег брата влада наноси бол свима нама. Са млађим братом сам се увек лепо слагала и још увек живимо у слози, али срце ме боли због старијег. Могли смо живети срећно, бити пример свима како је љубав међу браћом и сестрама могућа, али… Дозволили смо да предрасуде утичу на наше односе, а то никако нисмо смели да урадимо.
Да се поново родим – волела бих да са обе снајке имам здрав однос, пун љубави и међусобног поштовања; да са обе прије могу да планирам заједничка летовања или одласке у бању. Волела бих да нисам толики намћор и да нисам толико задрта да све мора да буде по мом. Али, тада то не бих била ја, и људи око мене били би ускраћени за своје важне животне лекције. Ништа у животу није случајно и свако од нас носи свој крст. Ја мој поносно носим и само понекад дозволим себи да маштам о неком другачијем животу!

One comment

  1. Повратни пинг: Књижевни конкурси 2021. | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.