Ризница уздаха
Отворих кутију сећања
Зачух бројне уздахе:
изненађења, одушевљења, нежности, љубави…
праћене сликама препуним осећања:
Наш први састанак – сазнање да ништа није случајно…
Јесење вече на Калемегдану и његово питање да проведем остатак живота са њим…
Зрно грашка на ултразвуку које најавило ново поглавље у животу…
Први осмех…
Први кораци када ми се бацила у наручје са осмехом на лицу…
Њена радост када добила је секу…
Њихове заједничке игре…
Бата који им је од рођења био играчка…
Места која смо обишли: природа, облаци, дуге…
Ова моја ризница уздаха
као нека рупа без дна:
сваке вечери пуна до врха,
а ујутру за нове успомене довољно места има!
cy3a 
Један коментар