Недеља пачиста

Данас се на литургији читају две јеванђелске приче:

И уђе опет у Капернаум послије неколико дана; и чу се да је у кући.
И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се смјесте; И казиваше им ријеч.
И дођоше к њему са узетим, кога ношаху четворица.
И не могући приближити се к њему од народа, открише кров од куће гдје он бијаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.
А Исус видјевши вјеру њихову, рече узетоме: Синко, опраштају ти се гријеси твоји!
А ондје сјеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:
Што овај тако хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?
И одмах разумјевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?
Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се гријеси; или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи?
Но да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе, рече узетоме:
Теби говорим: Устани и узми одар свој, и иди дому своме.
И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и слављаху Бога говорећи: Никада тако што не видјесмо.
и
Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу.
Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце.
А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука гдје долази, и оставља овце, и бјежи; и вук разграби овце и распуди их.
А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце.
Ја сам пастир добри и познајем своје, и моје мене познају.
Као што Отац познаје мене и ја Оца; и живот свој полажем за овце.
И друге овце имам које нису из овога тора, и те ми ваља привести, и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.“
У основи обе ове приче лежи друга божија заповест „Љуби ближњега свога као себе самога„. И то треба свима нама да буде главна мисао водиља, сваког дана. Господ нам је рекао да љубимо једни друге, а не да се свађамо, расправљамо, љутимо се на другог зато што нам смета. Можда и ми сметало њему?!
Постали смо много себични, гледамо само себе и како себи да угодимо. А смисао нашег боравка на земљи је управо у томе да помогнемо људима око себе, да „живимо сви у слози“. Знате како кажу „рај је стање духа“, што значи да ако будемо живели као браћа свима ће нам бити боље. Почнимо полако себе да мењамо, да у нама уселимо љубав божију. Нека наша мала промена буде светлост осталима, да и они почну да се мењају…
Или јеси хришћанин, или ниси. Ако јеси онда све животне недаће прихваташ мирно, са благодарношћу Господу. Ако јеси онда увек нађеш разумевања за поступке људи око себе и молиш се Богу да врати их на прави пут. Ако јеси онда научиш да живиш (само) са Богом! Тежак је живот хришћана, али пун животне радости. Сви ми треба да се трудимо да почнемо да живимо такав живот.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.