О ратовима

Поводом годишњице NATO бомбардовања, инспирисано још једним „крвавим пролећем“ у најави, присећам се свих ратова које преживела сам у свом досадашњем животу::

Нови дан се буди,
људи на посао журе
Ваздух мирише на пролеће,
али се осећа и мирис рата
иако сви се надамо да неће да га буде

Била сам матурант када је почео рат
Од сурове стварности бежала сам у учење и у књигу
Када сам физички побегла од рата
живела сам обичан студентски живот,
док људи гину!

Када су бацали бомбе на нас
ја поново бежала сам од стварности
у бригу о ближњима, писање и књигу
Људи су правили журке
док други гину!

Сада је рат негде далеко
и невини људи поново гину.
Они што правили су журке
сада одједном због рата брину.

Жалосно је што не вреди сваки живот исто,
јер има много места на свету
где невини људи гину.
Зато што о њима нико не говори
душебрижници не знају да треба да брину!

Рата никада не треба да буде,
јер људи треба да живе као браћа.
Али, због зависти и похлепе људи чине зло једни другима,
заборављајући да све се у животу враћа!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.