Пролеће

Стигло је пролеће
И озарена лица младих људи пред којима је читав живот
Уживају у малим стварима,
у осећањима која само пролеће буди,
у тренуцима који се никада вратити неће

Уживам док их гледам
и сећам се својих младалачких пролећа
И у мојим венама
немири почињу да теку
Заборављам на све бриге
и уживам у тренуцима који се вратити неће

Као што пчела лети са цвета на цвет
тако и моје мисли лутају светом
Мириси пролећа буде немир у телу
и сећања на нека давна пролећа
која одисала су љубављу и срећом

Речи саме нижу се једна за другом
певајући још једну песму у низу
Овог пролећа не причам тужну причу
Моји су стихови романтични, немирног духа
да опишу тренутке који вратити се неће

One comment

  1. Повратни пинг: Празан папир | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.