Васкрс 2022.
Ове године Часни пост ми је просто пролетео. Дозволила сам себи да подлегнем људским слабостима и да обраћам пажњу на ствари које не би смеле да ме дотичу. Трошила сам своје време и енергију на духовно штетне ствари. Хвала Богу, пред крај поста уследиле су здравствене тегобе, као опомена да вратим се на прави пут.
Можда баш због тога све доживљавам много интензивније: најпре тугу због издајства Јудиног, а потом и радост због Васкрсења Христовог.
Једна песма
подсетила ме на „неко лепо време када смо сви били заљубљени у Христа, у цркву, у певницу„. Можда под утиском тог сећања јутрос, на литургији, давно заборављен осећај блискости са људима око мене, осећај љубави према свима који су део мог живота. А онда, на самом крају литургије, док певао се васкршњи тропар, цела моја душа треперила од радости, као једне давне вечери у манастиру Жича. Да, дефинитивно сам јутрос доживела сунце након дуге кише. Господ ми је још једном показао да свака животна тешкоћа има свој разлог и да не треба да сумњам.
Будимо увек свесни чињенице да када погледамо уназад и видимо само један пар трагова то је онда када нас је Господ носио. Нека нам свима радост Васкрса обасја душе наше како бисмо и ми обасјавала животе својих ближњих.
Христос воскресе – ваистину воскресе!
cy3a 