Моја животна песма
Први стих моје животне песме
била је Песмица о киши
У другој строфи
љубав вришти из сваког стиха
исказујући силину осећања
попут Оњегина и Татјане
Ређале су се строфе и стихови
описујући моја размишљања,
и радости и туге,
пратећи сва дешавања у животу:
и лепа, и она друга
Додуше,
било је периода изузетно јаких емоција,
сувише бројних и снажних догађаја
који нису могли да се преточе у стихове
То су периоди када „и камен заћути“
и верујем да свако од нас прође кроз такве периоде
Важно је оно након тих периода,
када емоције се стишају,
када догађаји успоре
и када у души наталожени стихови покуљају као бујица
Тада дубоко у себи осетим
оно што умом већ знам:
мој живот је једна дуга песма
а мој задатак је да само запишем стихове које душом осећам
Данас су моји стихови и строфе смиренији,
испуњени животним искуством
које даје им једну посебну ноту,
попут Ризнице уздаха
у коју смештају се догађаји, слике и осећања
Знам да чекају ме нови стихови моје животне песме
и верујем да ће их бити још много, много…