Недеља раслабљеног

Знамо данашњу јеванђелску причу:

Потом бјеше празник јудејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
А у Јерусалиму код Овчијих врата постоји бања, која се јеврејски зове Витезда, и има пет тријемова.
У њима лежаше велико мноштво болесника, слијепих, хромих, сухих, који чекаху да се вода заталаса.
Јер анђео Господњи повремено силажаше и узбуркаваше воду; и који би први ушао пошто се узбурка вода, оздравио би, ма од какве болести боловао.
А ондје бијаше неки човјек који тридесет и осам година бјеше болестан.
Кад видје Исус овога гдје лежи, и разумје да је већ много година болестан, рече му: Хоћеш ли здрав да будеш?
Одговори му болесник: Господе, човјека немам, да ме спусти у бању када се узбурка вода; а док ја дођем, други сиђе прије мене.
Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи!
И одмах оздрави човјек, и узе одар свој и хођаше. А тај дан бјеше субота.
Тада говораху Јудејци исцијељеном: Субота је, није ти допуштено да носиш одар.
Он им одговори: Који ме учини здравим он ми рече: Узми одар свој и ходи.
А они га запиташе: Ко је тај човјек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
А излијечени не знађаше ко је; јер се Исус бјеше удаљио због многог народа на ономе мјесту.
Потом га нађе Исус у храму и рече му: Ето постао си здрав, више не гријеши, да ти се што горе не догоди.
Човјек отиде и јави Јудејцима да је Исус тај који га учини здравим.
И зато гоњаху Јудејци Исуса, и гледаху да га убију, јер чињаше то у суботу.
Ова прича описује велику веру у Човека. Јер, систем по коме је функционисала бања Витезда био је по принципу „Ко пре девојци“ Али, овај болесни човек је својом вером привукао Човека, и излечио се!
И данас је ситуација у друштву таква да не постоји систем, постоје само појединци који раде или не раде свој посао и који јесу или нису људи. Многи људи наивно верују да ће „систем“ решити све њихове проблеме, а да они не треба ништа да учине. Када дође до неких проблема, рецимо у школи, људи сматрају да је довољно написати на фејсбуку да постоји проблем, и да ће га „систем“, чаробним штапићем решити. Поготово родитељи који деци шаљу двосмислене поруке приликом васпитавање – са једне стране га уче да ћути и трпи, да се склања од насилника, а са друге стране се гласно залаже за најстрожу казну за насилника (што је, такође, врста насиља). Такви родитељи онда сваког другог криве што је њихово дете овакво или онакво, тврде да њихово дете нико не воли, јер га пуштају да пати, изигравајући паћеника и жртву.
Морам да признам да ми је мука од мајки које толико бдију над својом децом, које се стално труде да своје дете представе као јадно, које наставници не воле, да не желе да реално сагледају ситуацију и признају себи да су саме допринеле проблемима које дете има. Чак и када то дете сазри и постане свесно да су његове оцене последица нерада, њихове мајке и даље тврде да је њиховом детету учињена неправда, јер само оно има јединице! Додуше, сви смо ми, још од Адама, склони да када погрешимо увек тражимо кривца у другоме, правдајући се на разне начине.
Не знам да ли постоји чаробни штапић за те мајке, али се надам да ће бар неке од њих увидети колико су њихова деца добри људи!
Не науче децу како да се понашају на концерту, јер се и саме премештају са места на место, седну где им падне на памет, галаме и довикују се током концерта, устају у сред нумере… И онда остатак публике не може да ужива у концерту, а ни извођачима не прија таква атмосфера. Својевремено су глумци прекидали представе због шкљоцања апарата и звоњаве мобилних телефона током представе. Ја сам се уверила да многи људи током концерта гледају Фејсбук или инстаграм на телефону (чак и телефонирају, селфирају се…) Како ће такви људи научити своју децу како се треба понашати током концерта или представе?!
Са друге стране, имамо и наставнике који, из најбоље намере, наметну ђацима превелике обавезе, стварајући им притисак и страх од пораза.
Посебна прича су наставници који воле да „спуштају“ ђаке, не би ли показали своју супериорност. Такви наставници, углавном, не добијају поштовање својих ђака, јер у основи таквог односа не лежи љубав! А на који начин ће такви људи васпитати своју децу није тешко претпоставити.
Важно је разговарати са децом, градити код њих (само)критичност, јер ће тако лакше препознати и своје лоше понашање како би га исправили и лоше понашање других, како би се заштитили од њега. Треба их научити да увек мисле првенствено на себе и своје здравље. Јер, ако изгубе здравље, можда неће бити Човека да их однесе до узбуркане воде бање Витезда!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.