Недеља Самарјанке

Тако дође у град самаријски звани Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину својему.

А ондје бијаше извор Јаковљев. Исус пак уморан од пута сјеђаше тако на извору; бјеше око шестога часа.
Дође жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: Дај ми да пијем.
Јер ученици његови бијаху отишли у град да купе хране.
Рече му жена Самарјанка: Како ти, који си Јудејац, тражиш од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јудејци не друже са Самарјанима.
Одговори Исус и рече јој: Кад би ти знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од њега и дао би ти воду живу.
Рече му жена: Господе, ни ведра немаш, а студенац је дубок; одакле ти онда вода жива?
Еда ли си ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети;
А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вјечни.
Рече му жена: Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам.
Рече јој Исус: Иди, зови мужа својега, и дођи овамо.
Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро каза: немам мужа;
Јер си пет мужева имала, и сада кога имаш није ти муж; то си право казала.
Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк.
Оци наши клањаху се Богу на гори овој, а ви кажете да је у Јерусалиму мјесто гдје се треба клањати.
Рече јој Исус: Жено, вјеруј ми да долази час када се нећете клањати Оцу ни на гори овој ни у Јерусалиму.
Ви се клањате ономе што не знате; а ми се клањамо ономе што знамо; јер је спасење од Јудејаца.
Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају.
Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају.
Рече му жена: Знам да долази Месија звани Христос; кад он дође, објавиће нам све.
Рече јој Исус: Ја сам – који говорим с тобом.
И утом дођоше ученици његови, и зачудише се што са женом разговара, али ниједан не рече: шта тражиш, или што говориш са њом?
А жена остави свој крчаг и отиде у град и рече људима:
Ходите да видите човјека који ми каза све што сам учинила. Да није он Христос?
Изиђоше, дакле, из града и пођоше њему.
А у међувремену мољаху га ученици његови говорећи: Рави, једи!
А он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
Тада ученици говораху међу собом: Да му неко не донесе да једе?
Исус им рече: Јело је моје да вршим вољу Онога који ме је послао, и извршим његово дјело.
Не кажете ли ви да су још четири мјесеца па ће настати жетва? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву.
И који жање прима плату, и сабира род за живот вјечни, да се радује заједно и који сије и који жање.
Јер у томе је истинита ријеч, да је други који сије, а други који жање.
Ја вас послах да жањете гдје се ви нисте трудили; други су се трудили, а ви сте у труд њихов ушли.
А из града онога многи од Самарјана повјероваше у њега за ријеч жене која је свједочила: Каза ми све што учиних.
Када, дакле, дођоше к њему Самарјани, мољаху га да остане код њих; и остаде ондје два дана.
И много их више вјерова за ријеч његову,
Те жени говораху: Сад не вјерујемо више због твога казивања, јер сами смо чули и знамо да је ово заиста Спаситељ свијета, Христос.“

Вода Жива намењена је свима који верују у Господа, а не само изабранима. Поново се истиче значај вере. Али, много је важније бити Човек! Свети владика Николај нам објашњава шта то Човек значи: „Човече, ако икад помислиш, да телесна храна и телесно пиће може нахранити и напојити и душу твоју, онда се налазиш на ступњу, на коме се налазе животиње домаће и зверови горски. Ако си прешао тај ступањ, па се надаш, да душу твоју може нахранити и напојити мудрост људска и красота овога света, онда се налазиш на ступњу полуопитних и полузрелих. Као што је она прва мисао луда тако је ова нада Јалова. Јер на овом другом ступњу ти примаш рику и јаук жеднога света за песму и весеље, старајући се да туђом жеђу заситиш своју жеђ. Ако си пак прешао и тај други ступањ, и осетио жеђ неисказану, коју не може свака бара светска утолити, коју не може утолити ни васцели океан васионе, онда си у истини опитан и зрео човек, прави човек. Само на томе ступњу незаситиве жеђи душевне, давидовске жеђи душевне, ти ћеш схватити данашње Јеванђеље у пуном смислу његовом.

Сведоци смо лажних дојава о бомбама. Сви знамо да су лажне, али… Колико год да је страшно што су 2-3 дана наставе изгубљена ни за шта, што је толико људство и ресурси утрошено ни за шта, чињеница је да су на прво место стављени људски животи!
Сетила сам се пре неки дан у препуном аутобусу градског превоза када су људи бесно фрктали једни на друге сцене из препуног аутобуса градског превоза од пре 30-ак година, када су ме путници гурнули на бакицу која је седела на седишту и гледала кроз прозор. По навици, кажем ја њој „Извините“. Она ме погледа благим погледом и широког осмеха тихо одговори „Нисте Ви криви кад је гужва и сви Вас гурају“. Питам се претходних дана „Где нестадоше те бакице?“
Још једна тема ми већ дуже време заокупља мисли – како се поставити у колективу у коме постоје две супротстављене стране и где је чак и разговор са супротном страном повод за, у најмању руку, непријатно понашање увређених колега. Тешко је бити сам, изолован, трудити се да са сваким можеш „попити кафу“, а још теже је стати на било коју страну, јер у сваком случају мораш да погазиш нека своја уверења. Некако сви заборављамо да је Бог људима дао слободну вољу, а да ми, наметањем свог мишљења другоме, угрожавамо слободу тог другог коју му Бог гарантује! Некако се сви боримо за слободу мишљења, али волимо да будемо окружени послушницима. Зато они који нису послушници не пролазе добро у животу!
Друга велика заповест каже „љуби ближњега својега као себе самога“, а то подразумева да га прихватамо баш таквог какав јесте. Бог ће наћи начина да га промени, ако треба. Оно што ми можемо је да се молимо за њега, и да га волимо, остало треба да препустимо Богу! Богу нису потребни (слепи) послушници, Бог очекује да Га волимо зато што смо то одлучили својом сопственом вољом. Ако Бога искрено волимо неће нам бити важно мишљење људи који чине део стада и нећемо бити послушници. Бићемо сами, са Богом. А то и јесте оно што Бог од нас очекује!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.