Силазак Светог Духа на апостоле

Господ нам је рекао ‘Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.“ Свако добија другачији крст, иако нам се увек крст оног другог чини лакшим од нашег. Баш као у оној причи о различитим крстовима који се нуде сиромаху.

Различити су путеви којима се стиже до познања Истине. Али, сваки од тих путева је тежак, сваки је узана стаза којом само из Божију помоћ можемо да корачамо. Неко од рођења крене том стазом и не скреће. Неко лута током живота, крене путем па се врати, па крене другим, и тек када нађе своју уску стазу он тврдоглаво остаје на њој, тихо подносећи све недаће које му живот носи.
Свака од тих стаза, сваки од тих различитих крстова не значе ништа сами по себи ако у нашем срцу нема смирења и ако нема Љубави. Само искрена љубав и спремност за жртву зарад ближњег доносе души смирење и онај блажени осмех на лице који виђамо на ликовима светитеља.

Задушнице су дан када се сећамо наших најмилијих који су пре нас отишли са овог света. Кроз то сећање, које треба да буде достојанствено, испуњено љубављу и вером у Господа, ми исказујемо љубав.
Када је Свети Дух сишао на апостоле они су проговорили различите језике како би и друге народе могли учити. Али, знање језика мало би им помогло да нису њихова срца била испуњена искреном љубављу. И не би православље опстало толике векове и изродило толике светитеље да његова основна покретачка сила није Љубав. Зато се данас молим Господу да имам Љубави у срцу, јер само тада ћу моћи остварити све оно што Господ од мене очекује!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.