На крају одмора

Речено је „да не зна љевица твоја шта чини десница твоја“ То значи да своје добро дело потпуно заборавиш и избришеш из сећања. А шта ми радимо? Своје добро дело упакујемо у занимљиву причу, са све целофаном и машницом, под паролом „не радим ја то због себе, него да покажем како су они добра деца, али ја сам им дао идеју„. Ми испаднемо хероји и покупимо све похвале, а они због којих то радимо испадну „колатерална штета“, њих ће СВИ само успутно споменути! Лицемерје на врхунском нивоу

Такође је речено „поштуј старешине своје и моли се за људе на власти„. Ми, безгрешни, дозвољавамо себи да јавно критикујемо старешине, заборављајући да су и они само људи и да нам их је Господ такве дао јер боље заслужили нисмо. Требало би да се молимо Богу за њих, да помогне им да спознају своје грешке, да их исправе како би и нас могли водити правим путем. Нашом јавном критиком можемо код оних који нису јаки у вери, као ми, створити негативна осећања према старешинама, можемо их одгурнути од крила наше цркве, можемо постићи супротан ефекат од оног који смо желели. Знате за изреку „Пут ка паклу поплочан је добрим намерама„. Значи, колико год да су за критику некога или нечега наше намере добре, можда је пре тога боље помолити се Господу да помогне нам да донесемо исправну одлуку – да ли је та јавна критика на духовну корист људима око нас или није.

Некако сви заборављамо да као хришћани треба да у центар свог живота ставимо Христа и да све своје поступке меримо Христовом мером, стално се питајући „шта би Он урадио у датој ситуацији„. Јесте, лакше је веровати у своју безгрешност и мислити да је сваки наш поступак најисправније могући, али то НИЈЕ смисао хришћанског живота!

Питагорина чаша треба да нас подсети да је у животу најважнија умереност. Интересантно је да сам за ту чашу сазнала на месту велике духовности – Метеори!

Све глупости које током живота чинимо не водећи рачуна о последицама кад-тад „дођу на наплату“. Важно је препознати да је оно што нам се дешава „казна“ за неки грех из прошлости и тренутну ситуацију искористити за покајање. Господ зна у ком тренутку нам даје „казне“ и са којим циљем. Не треба да сумњамо у Његову мудрост!

Током живота будемо део различитих заједница. Дуже или краће време. Својом вољом, или стицајем околности. У људској је природи да заједнице чији је члан идеализује, да вође тих заједница доживљава безгрешнима. Није ни чудо што, када спознамо да се испод шарене фасаде налазе обични људи са својим манама и људским слабостима, доживимо разочарење и желимо да одемо што даље од те заједнице. Ако проговоримо о свему лошем унутар заједнице наићи ћемо на осуду и чланова заједнице у људи изван заједнице. Ретко ко ће нас разумети на прави начин. Врло често останемо сами са собом. Вера у Господа може нам помоћи, и молитва и љубав блиских људи. А шта ако ни тога нема?!

Они који су у блиским односима са вођама заједница очекују посебан третман. Чак и они вође који се труде да све чланове заједнице посматрају на исти начин подлегну њиховом навалентном понашању. И после вође испадну криве!

Склони смо да познате личности критикујемо и лако поверујемо у приче које их критикују. Али, не морамо да ширимо такве приче!
Склони смо да успешне људе критикујемо и лако поверујемо у приче о њиховој повезаности са криминалцима или политичарима. Али, не морамо да ширимо такве приче!
Склони смо да посао и обавезе везане за посао схватамо озбиљније од породице. Нарочито ако радимо „од куће“. Некако верујемо да морамо нон-стоп бити доступни за посао, а породица ће да разуме и да чека.
Склони смо да о себи мислимо као о патриотама и великим Србима, али систем вредности нам је и даље под директним утицајем Запада. Тешко ћемо с тога ослободити, јер је лакше живети лагодним животом који обећава „трули капитализам“!

Поставља се питање ко све чини православну заједницу и ко, уопште, има право да критикује понашање свештенства. Најгласнији су они који јесу крштени, који се у џркви појаве можда за Славу, евентуално за Божић и Васкрс. Искрени хришћани, прави литургијски верници ћуте и моле се. Господ све види и Он најбоље зна шта је за нас добро. Наше је да се препустимо да нас Он води кроз живот, а то је тако тешко!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.