Недеља 22. по Духовима
Посао наставника је врло озбиљан посао. Наставник утиче на душу детета и оставља дубок траг. Најмање је учење градива. Морални ставови, осећај за добро и лоше, храброст да се искаже свој став без обзира на последице – све је то оно чему би требало да учимо децу. Како их учити храбрости да бориш се за своја права ако ти ћутиш и трпиш да будале заводе ред који личи на циркус?!
Са друге стране, куда иде друштво у коме деца немају осећај емпатије? Страшно је и замислити да се деца од 11 година исмевају са нечијим болом због смрти драге особе, а то се десило пре неки дан. Како вратити ту децу на пут људскости?
Покушајмо сви заједно да променимо себе, свој однос према деци која су нам дата на старање. Будимо њима оно што желимо да они буду кад одрасту. Будимо светло у њиховим животима које ће их водити правим путем. „Будимо људи, а не нељуди“ – тако је говорио патријарх Павле, а данас нам је тако потребно да присетимо се тих мудрих речи, и да почнемо да живимо по њима. Уз Божију помоћ!
cy3a 