Недеља 24. по Духовима
„А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху.
И гле, дође човјек по имену Јаир, и он бјеше старјешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов.
Јер у њега бјеше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега.
И бјеше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре и ниједан је није могао излијечити;
И приступивши састраг дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене.
И рече Исус: Ко је то што ме се дотаче? А када сви одрицаху, рече Петар и који бијаху с њим: Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: Ко је то што ме се дотаче?
А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осјетих силу која изиђе из мене.
А кад видје жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.
А он јој рече: Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је; иди у миру.
Док он још говораше дође неко од старјешине синагоге и рече му: Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.
А када чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само вјеруј, и биће спасена.
И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и дјевојчином оцу и матери.
И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, није умрла него спава.
И подсмијеваху му се знајући да је умрла.
А он изгнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: Дјевојко, устани.
И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповједи да јој даду да једе.
И задивише се веома родитељи њени. А он им заповједи да никоме не казују шта се догодило.„
Прича о чуду исцељења жене крвоточне и чуду васкрсења Јаирове ћерке, треба да послужи као подсетник колико је вера важна и колико без Силе Господње ништа не можемо!
Данас је недеља праштања. Покушајмо ове године да прођемо бар једном човеку који нас је увредио и измолимо опроштај од њега (претпостављам да, као хришћани, ми не вређамо друге) измиримо се са њим, па тако очишћени уђимо у пост и кренимо на путовање ка рождеству Христовом. Покажимо својом примером све оно што очекујемо од других људи. Време је да схватимо да је суштина поста љубав и да уздржавање од хране нема никаквог смисла уколико не исказујемо љубав према људима око нас.
cy3a 