О љубави и друштвеним мрежама
Када је пре више од 20 година један наставник ошамарио ученика синдикат је стао у његову одбрану наводећи да он никада није закаснио на посао. Изгледа да је у људској природи да када неко погреши остали покушавају да ту његову грешку умање тиме што наводе све могуће позитивне особине.
Каже се „љубав, права истинита еванђелска љубав не воли грех, не воли зло, мрзи зло, мрзи грех а воли грешника, воли брата и у греху његовом“ Али, треба помоћи грешнику да увиди величину свог греха, да покаје се и промени своје понашање. Таквим понашањем исказујемо љубав.
Али, ту настаје други проблем. Када покушамо указати зашто је тај поступак погрешан особа којој се обраћамо углавном то доживи као личну увреду или као доказ мржње. Да су пре 20 година постојале друштвене мреже испод информације да је „један наставник ошамарио ученика а синдикат је стао у његову одбрану наводећи да он никада није закаснио на посао“ било би сигурно хиљаду коментара пуних мржње и увредљивих речи, а већина тих коментара не би имала додирних тачака са оним на шта се поставља коментар.
Увек је било тешко бити добар и волети људе око себе. Данас је то додатно закомпликовано системом друштвених мрежа који нам диктира правила понашања која негирају сваку људскост у нама.
Ближе се празници. Сви им се радујемо, размишљајући како да украсимо кућу и које све ђаконије да направимо. Погледајмо мало око себе, можда је неко у комшилуку сам и треба му мало пажње. Не дозволимо да бајка Девојчица са шибицама постане реалност некоме поред нас. Будимо Људи, докажимо да бољи смо од обичних корисника друштвених мрежа који не знају да размишљају и који немају осећања!
cy3a 