О различитости
Систем се плаши свега што није у калупу. Различитост било које врсте изазива страх и подозрење. Заборављамо да смо створени као јединке, да је свако од нас индивидуа за себе. Чак ни једнојајчани близанци нису идентични! Клонови? Нисмо сигурни да ли постоје, али пошто знамо да на развој личности утичу, поред генетике, и окружење у коме расте и скуп животних искустава, вероватно да ни клонови не би били исти.
Идеја о друштву у коме су сви људи подељени у неколико групација, зависно од својих особина, није нова. Лако је управљати људима који су укалупљени. И зато се треба ослободити оних који нису у калупу!
Лако је манипулисати људима који немају „своје ја“, који ће „и рођену мајку продати за паре“. Углавном су то људи који су направили неку грешку, па да би се та грешка заташкала прихватају разне договоре „са ђаволом“. Такве људе систем „држи у шаци“ и они врло често обављају разне „прљаве послове“. Остали их доживљавају као фине и успешне. Чак су спремни и убиство да им опросте, јер су они „стуб друштва“, „носиоци традиционалних вредности“…
И црква је систем, а систем чине људи.
Праву Цркву чине појединци који су првенствено у заједници са Богом и којима из те заједнице произилази Љубав према људима. То су светитељи и они треба да буду наш путоказ. Али, они живе по Закону Божијем, који је врло често у супротности са оним како људи око нас живе. Тешко је окренути други образ када те неко удари, тешко је молити се за непријатеље, тешко је у злочинцу видети лик Христов. Али, уз Божију помоћ (и нашу непоколебљиву веру) ништа није немогуће!
cy3a 