Недеља раслабљеног
Подсетимо се данашње јеванђелске приче:
„…ондје бијаше неки човјек који тридесет и осам година бјеше болестан.
Кад видје Исус овога гдје лежи, и разумје да је већ много година болестан, рече му: Хоћеш ли здрав да будеш?
Одговори му болесник: Господе, човјека немам, да ме спусти у бању када се узбурка вода; а док ја дођем, други сиђе прије мене.
Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи!
И одмах оздрави човјек, и узе одар свој и хођаше…„
Без Бога не можемо ништа!
Када су се пуцњаве и убиства у школама дешавали у Америци сви смо говорили „то се дешава ТАМО“. Нико од нас није помислио да су и та убијена деца нечија деца и да треба туговати за њима. Нису нам ближњи, зато не треба ни да размишљамо о њима.
Али, сада се то десило нашој деци. И потпуно разумем зашто код неких људи после оваквих догађаја буде пољуљана вера. Несхватљиво је да се у детету налази толико ЗЛО. Али, шта очекивати када су деца од рођења изложена садржајима пуним зла и насиља, када одрастају без Бога (или још горе – негирањем Бога, омаловажавањем и исмевањем свега што има везе са Богом)?!
Данашња деца живе двоструке животе: виртуелни – свет видео игрица, углавном препун насиља и реални у коме се од њих очекује да буду савршени! Док су та два света раздвојена, док дете успева да гради слику успешног детета у реалном свету, сви смо уљуљкани да је све под контролом. Али, овај дечак је, изгледа, виртуелни свет пренео у реални. Као да игра видео игрицу, или да прави сценарио за неку будућу игрицу „убиство у школи“. Можда није планирао сам, већ у некој од њихових онлајн гејмерских заједница, можда зато и добија толико лајкова и подршке на друштвеним мрежама. Сви ти који га подржавају су потенцијални масовни убице и то је оно што је страшно!
Жалосно је што су неки ову трагедију и смрт невине деце искористили за неке своје политичке циљеве.
Ја не желим да прихватим да смо сви подједнако криви за ово што нам се дешава. Знам много родитеља који заиста посвећено раде са својом децом, који са децом разговарају и пружају им пуно љубави дајући им баш онакво детињство какво би дете требало да има. Знам и како је када си жртва малог бахатог неваспитаног насилника, коме не можеш ништа јер тај мали насилник има некога ко га штити.
У претходним данима показало се да имам људе који ми искрено и добронамерно указују на пропусте и грешке у неким поступцима. Хвала им на храбрости да ми укажу на моје грешке, како бих мењајући себе могла помоћи развој деце коју ми је Бог дао на старање.
Неки покушавају да нам наметну стање панике и страха, да затворимо се у куће. Мислим да то није добро решење. Живот је скуп и лепих и мање лепих ствари а ми треба да научимо да живимо размишљајући више о лепим стварима.
Дуле је ових дана за домаћи задатак добио да свако вече напише по 3 лепе ствари које су му се десиле тог дана. Сви ми бисмо такође могли да пред спавање размислимо о лепим стварима које су нам се десиле и да захвалимо на томе. Искажимо љубав људима око себе, будимо све оно што желимо да други људи буду нама. Господ нас је учио својим примером, па покушајмо бар по томе да личимо на Њега!
cy3a 