„Научите да будете срећни са малим стварима. Оно што је око вас није битно, колико је битно оно што носите у себи, и још је битније они који су поред вас и уз вас. Када кренете својим путем, увек са собом понесите један део свог племена, зато што ће један део вас остати у племену. Можда вас путеви никада не доведу натраг, можда своју срећу нађете ван наше земље, али у својој Амајлији ставите и мало наше Црвене земље. Тек толико, да када осетите носталгију ставите мало нашу земљу у своје ципеле, и опет ћете бити своји на своме. Многи неће хтети да оду са наше земље, многи ће бити прогнани, зато је добро имати је увек уз себе. И немојте да вас обесхрабри и растужи велики прогон, знајте да наша земља не припада никоме, па чак ни нама. Рођени смо на њој, она тече и живи у нама, али сви смо ми само гости на њој. Обични пролазници у једном циклусу, пролазни Духови који требају да оставе своје трагове, испричају своје приче потомцима и затворе своје кругове. Зато увек радите на себи и радите за Мајку Природу, јер од ње све креће. Једино она опстаје и траје. Да није ње не би било ни нас, то никада немојте заборавити!Колико год да имате мука помислите како је, биљкама, животињама усред зиме. Боре се и одолевају, зато их никада немојте злоупотребљавати и ловити више него што вам је потребно. Плен лако постаје улов, људи се лако губе ако забораве одакле су кренули. Ако забораве Мајку Природу. И зато будите задовољни са датим, јер и то се лако може изгубити. Знајте да како чините тако ће вам се вратити. Држите се те наше древне мудрости, а непријатеље наше пустите. Неће вас чути, јер не желе да чују ЈЕДНУ истину. Не желе да чују да ће упасти у сопствену замку. А циклуси се брзо смењују, кругови се затварају. Када буду свесни себе биће касно за њих. Дођи ће опет наше време, увек ће бити наше време. Јер и у најгорим мукама Велики Духови опстају и вечно трају.“

преко Stranica izgubljenog dnevnika

Постоји једна легенда Чироки индијанаца о обреду преласка дечака у зрело доба. Наиме, отац би одвео свог сина дубоко у шуму, ставио му повез преко очију и оставио га ту самог! Од дечака се захтевало да целу ноћ непомично седи на једном посеченом стаблу и да не сме да скине повез са очију све док не осети прве зраке сунца на лицу.

Наставите читање →

1. Устани са Сунцем и помоли се. Моли се сам. Моли често. Велики Дух ће слушати, само ако ти говориш.
2. Буди толерантан према онима који су се изгубили на путу. Незнање, љутња, љубомора и похлепа излазе из изгубљених душа. Моли се за њих да пронађу вођство.
3. Тражи себе, кроз себе. Не дозволи другима да управљају твојим путем. То је твој пут и само твој – Други могу ићи с тобом, али нико не може ићи уместо тебе.
Наставите читање →

Једном сам био у Викторији и видио сам веома велику кућу. Рекли су ми да је то банка и да бијели људи ту стављају свој новац на чување и да временом добијају корист. Ми Индијанци немамо такве банке; али када имамо много новца или ћебади, ми их дајемо другим Индијанцима и временом то им доноси корист и наша срца се осјећају добро. Наш начин давања је наша банка.
Наставите читање →

Службеник владе САД-а је питао индијанског поглавицу „Два Орла“:
„Ви сте били сведок понашања белог човека 90 година. Видели сте ратове и његов технолошки напредак. Видели сте његов прогрес и штету коју је нанео.

Поглавица је климнуо главом, сагласан са тим.
Службеник је наставио:
„Узимајући све то у обзир, по вашем мишљењу, у чему је бели човек погрешио?“
Поглавица је погледао службеника и онда му одговорио:
„Када је бели човек дошао на ову земљу, Индијанци су управљали њом, није било пореза, није било дугова, било је буфала у изобиљу, било је даброва у изобиљу, вода је била чиста. Жене су радиле сав посао, врачеви су лечили бесплатно. Индијанци су читав дан проводили у лову и риболову, а читаве ноћи су водили љубав.“
Након тога се поглавица наслонио и осмехнуо:
„Само бели човек је био толико глуп да помисли да може да унапреди такав систем!!!“

преко Rade Presic

„Пре него су наша бела браћа дошла да нас учине цивилизованима, ми нисмо имали затворе. Због тога нисмо имали ни детективе, јер без затвора не може бити ни детектива. Нисмо имали браве ни кључеве па међу нама није било ни лопова. Кад би неко био толико сиромашан да није могао приуштити коња, шатор или покривач, он би у том случају примио све то на дар.

Наставите читање →

Наша Мајка Земља није наша земља, није ни Ваша земља. Она не припада Никоме и припада Свакоме. Постоји много Лета пре нас, и постојаће још пуно Лета после Нас. У свакој Реци видећете себе, Ветар се налази у вашој Коси, Сунце Вам додирује кожу. Од приноса Земље живимо, толико тога нам Дарује, зато требамо бити захвални док ходамо по њој. Дошли сте са намером да узмете Мајку Земљу, желите Мој народ да отерате, на Велико Плаветнило пре времена пошаљете. Пре него што то урадите послушајте добро Моје речи. Неможете отети нешто што не припада Никоме, и припада Свакоме. Једнога дана, када се најмање будете надали томе, и вама ће се десити исто. Животни Циклуси завршавају Свој савршени Круг, и опет се све враћа исто.

Наставите читање →

Председник Сједињених Америчких Држава Френклин Пирс (на функцији од 1853-1857.г.) понудио је 1854. године да држава откупи велики део индијанске земље, а индијанском народу је обећан резерват. На ту понуду је добио одговор од поглавице Сиетла. Овај говор се убраја међу најлепше и најдубље мисли које су икада изречене о природи, човековом месту у њој и животној средини уопште.

„Када велики поглавица из Вашингтона шаље свој глас да жели купити нашу земљу – превише од нас тражи.
Наставите читање →