Category: са других блогова

„Бајка о Части” – Никола Боровчанин

„Бајка о Части”

„У нека давна времена живеше људи бистрог ума и племените душе. Лутали годинама по различитим крајевима тражећи место за свој дом. Кад дођоше до Велике Реке, решише да ту и остану. Подигоше своје куће, направише своје село, и израдише велико, бројно и здраво потомство. Изабраше себи и краља по имену Разум. Добише и веру, језик и писмо. И тако настаде народ. Беше надалеко познат по својој честитости и мудрости.

Време је пролазило. Живот им беше богат. Али све што је добро, привуче и завидне људе. Из врло удаљених крајева, где су владале неслога и мржња, а краљица им била Завист, кренуше да нападају овај народ. Рушили су им куће, отимали децу, палили књиге…

Наставите са читањем

УЧЕНИК И КРОМПИР | Blog Vesne Mihajlović

„Питао је ученик учитеља:
– Тако си мудар, увек добро расположен, никада се не љутиш… Помози ми да и ја постанем такав.
Учитељ је пристао и замолио ученика да донесе кромпир и једну провидну кесу.
– Када се на некога наљутиш и сакријеш своју увредјеност – рече учитељ – узми један кромпир па са једне његове стране напиши своје име, а са друге име човека са којим си се посвадјао, а онда стави кромпир у кесу.
– И то је све? – упита ученик изненадјено.
– Не, – одговори учитељ – потребно је да увек са собом носиш ту кесу, и сваки пут када се се осетиш увредјено да у њу ставиш кромпир.
Ученик је пристао. Прошло је неко време. Кеса се пунила кромпирима и постала поприлично тешка. Било је врло незгодно стално је носити са собом. Уз то кромпири који су први стављени у кесу почели су да се кваре. Неки су проклијали, а неки иструлили и ширили непријатан мирис. Ученик је дошао код учитеља и рекао:
– Немогуће је ово носити са собом. Прво, кеса је сувише тешка, а друго, кромпир се покварио. Предложи нешто друго.
Али учитељ је одговорио:
– То исто дешава се и у твојој души. Када се на некога наљутиш, увредиш, у твојој души се ствара тежак камен иако ти то одмах не примећујеш. Затим камен постаје све већи. Поступци се претварају у навике, навике у карактер, који рађа пороке који заударају. И на тај товар лако би заборавили да није сувише тежак да га стално носимо са собом. Дао сам ти могућност да посматраш цео тај процес са стране. Сваки пут када одлучиш да се увредиш или да некоме нанесеш увреду размисли да ли ти је тај камен потребан.“

преко UČENIK I KROMPIR | Blog Vesne Mihajlović

Рад једног детета о ћирилици…

Српска азбука је једно од најлепших светских писама, и сви бисмо много изгубили када би та дивна слова, створена трудом Ћирила и Методија и касније Вука, потонула у заборав.

Данас, њихово велико дело љуља се на таласима лоше навике да олако усвајамо туђе речи и писма. Замислите само каква би невоља настала када би се фуриозно Ф наљутило и дигло дуге руке са уских кукова. Какво би било зло да цакано Ц сломи штиклицу.

Ђаконије не би вределе без Ђ, а жаба би се сигурно удавила без Ж.

О, само да Ш стојећи као штит иза Ч и Џ, не изгуби ниједно од своја три оштра копља. Сва та дивна слова неке би наказе могле угушити и створити тугу када буду заборављена. Нека ово буде опомена онима који бришу ћирилицу, а Српске установе и свакојаке натписе одевају страним писмом.

Моји први школски дани остављали су траг ћириличних слова за собом. Волела бих да никад не избледе и да сва будућа деца своје прве оловке иступе освајајући тврђаве од А до Ш.

Емилија Парезановић V4
О.Ш. „Милица Павловић“
Чачак
преко Емин задатак

БОГАТСТВО ЉУДСКОГ СУСРЕТА – Написао Стефан Симић

Провео сам сате, тога дана, са једном девојком. Прво смо шетали а након тога смо сели поред неког бајковитог места на Дунаву и посматрали реку. Рекла ми је да је то њено омиљено место а затим се брзо исправила и прошапутала, смешећи се, да је читав свет њено омиљено место. Посебно када је срећна. А била је те вечери… Ипак ово није прича о њој, та девојка заслужује много више простора, ово је прича о осећајима који су се будили један за другим док сам је посматрао. Ово је запис о нечему што до тада нисам знао да постоји у мени… Није то био не знам какав разговор, ништа нарочито али сам слушајући је откривао, у себи, нешто што до тада нисам осећао. Почео сам да откривам огромну љубав према свему, бескрајну, која превазилази поседовање, везаност. Посматрао сам је духовно, неким новим очима, оностраним, посматрао сам је као уметничко дело, као сунце које припада свима и сија за све. Посматрао сам је као цвет, као сестру. И десило ми се, по први пут, да ми се свиди нека девојка а да је не пожелим само за себе. По први пут нисам смишљао начин како да је освојим, или да још те вечери одемо у кревет. Не.

Наставите са читањем

КРУГ ЗЛА (поучна прича) | Blog Vesne Mihajlović

Био један краљ који је био толико окрутан и неправедан да су сви његови поданици жељно ишчекивали његову смрт или барем свргавање са престола. Међутим једнога дана он их је све изненадио објавивши да окреће нови лист у своме животу.
– “Нема више суровости, нема више неправде”, обећао је и држао се своје речи.
Од тога дана он је у целом краљевству био познат под надимком “Племенити господар.”
Месеци су прошли након његове трансформације и једнога дана један од његових управника скупио је довољно храбрости да га упита:
Наставите са читањем

„Можда спава“ – Владислав Петковић Дис « za moju dusu

Заборавио сам јутрос песму једну ја,
песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:
Да је чујем узалуд сам данас кушао,
Као да је песма била срећа моја сва.
Заборавио сам јутрос песму једну ја.

Наставите са читањем

… – Блогови – Forum Krstarice

Кад спознаш да под овом
шареном капом небеском
милион малих глава
због истих брига не спава
и уморна им рамена
носе иста бремена
Наставите са читањем