Category: песнички кутак

„Последња сеоба Срба“ – Јагода А. Маринковић

У лед се претвори звезда
Мрачном кабаницом огрнут месец
На небу потоп смрти плима
Сунце са куршумом ко цветом на челу
Цео је свет је на носилима
Час видим гугутку црну час врану белу Наставите са читањем

„Мајка православна“ – Владимир Назор

Јеси ли се насједила на гаришту куће своје,
ох, та кућа б’једна! –
тражећ оком и руком кол’јевчицу малог Јове,
иконицу светог Ђорђа и ђерђефић твоје Руже?
Све је сада дим и пепел, све прогута чаћа тавна –
ти, сломљена крепка грана, најбједнија међ женама,
мајко православна! Наставите са читањем

„Плачи вољена земљо“ – Добрица Ерић

Плачи, Вољена Земљо и Сузама осветли
Мисао која тиња у свакој нашој жељи
Од свих Суза које сад капљу по Планети
најтужније су Дечје Сузе у Мојој Земљи.

Наставите са читањем

„Волео сам девојку из града“ – Добрица Ерић

Ја сам рођен у цвећу ливада;
чувах стада покрај реке Груже
ал’ заволех девојку из града
са уснама ко пупољак руже.

Беле руке а прсти ко дирке
причаху ми најнежније бајке.
Залуд уздах из груди пастирке,
залуд сузе моје старе мајке. Наставите са читањем

„МРАВ ДОБРА СРЦА“ – Бранислав Црнчевић

Три милиона и један мрав живе, раде и спавају
у мрављем граду,
испод велике крушке, у хладу.
Они имају куће на спрат, на три, на девет спратова,
они навијају будилнике на пет, да би се на време пробудили.
Тачно у пет зазвони милион сатова,
тада мрави устају, галаме, праве збрку,
облаче се, перу зубе у трку,
када зазвони шест нема никога у граду;
сви су на раду. Наставите са читањем

„Чико ја тебе гледам с неба“ – Добрица Ерић

Чико, ја тебе гледам с неба
И видим те као на слици
Чико, ја сам онај цвет-беба
Који си убрао у Батајници.

Ја сам била она мала
Милица, што је задремала
У мамином загрљају
А пробудила се у рају. Наставите са читањем

„Зашто пишемо ћирилицу?“ – Нина Павловић

На празник светих Ћирила и Методија учинило ми се прикладно да са вама поделим ову песму коју написао је један ђак првак, још пре десет година 🙂

Ћирилица, српско писмо,
Једно слово – један глас,
Врло лако за учење,
Српској деци то је спас. Наставите са читањем

„Када те остави она коју волиш“ – Брана Петровић

Када те остави она коју волиш
Када те остави она коју волиш
Када те остави она коју волиш
Када те остави она коју волиш

Прво осетиш једно ништа
Прво осетиш једно ништа
Прво осетиш једно ништа
Прво осетиш једно ништа

Наставите са читањем

„Децембарски сан“ – Александар Ђукић

– Свет око мене, суров и кваран,
свако се беспоштено бори.
Понекад пожелим да није стваран,
што си бољи, он је све гори.

– Шта ја радим овде, често се питам.
У свету лажних ауторитета,
попут бескућника скитам
јер моја бунтовна реч свима смета.

Наставите са читањем

„Кафански монолог“ – Љиљана Нинковић

Гледате ме као протуву
Увоштену од алкохола
У идиотској овој крчми
У смраду зноја лоја и дима
А нико од вас појма нема
Како сам лепо дете био
У белом морнарском оделу
Јој буразеру
Кад се сетим…

Наставите са читањем