Category: српска традиција
„Похвала светом кнезу Лазару“ – монахиња Јефимија
У красотама овога света васпитао си се од младости своје,
о нови мучениче кнеже Лазаре,
и крепка рука Господња међу свом земаљском господом
крепког и славног показа те. Наставите са читањем
Српски календар – најзначајнији документ српског народа
Пре извесног времена наишла сам на неколико чланака чије сам линкове објавила на фејсбуку под „називом“ „Срби – народ најстарији?!“:
1. Руси обелодањују истину о пореклу Срба путем србског обелиска са уклесаним законима из VIII века пре Христа!
2. Изгубљено време најстаријег народа на свету
3. Натписи на камену из Розете
„ПРИЧА О ЈЕЗИКУ КОЈИ ЈЕ ИЗГУБИО ИМЕ“ – Љиљана Браловић
Сви језици на свету су рођаци и имају исто презиме – језик. Имена су им различита и по њима се међусобно препознају, знају ко су шта су и одакле су. Међутим, један језик је изгубио своје име. Доселио се јако давно, са својим народом на Балкан. Настанили су се на Свето Седморечје, у долинама седам река: Дрине, Драве, Саве, Дунава, Тамиша, Тисе и Мораве. Беше то нужно време, време ратова и сеоба.
Његов народ се, у свеопштем слепилу и несталности, расељавао, путовао, гинуо. Мешао се са другим народима, примао веру, обичаје и језик других народа. Језик се једног даа пробудио сам и схватио да је у оштем метежу изгубио своје име! Уплашио се, избезумио, стао се окретати око себе не би ли га ко познао и по имену позвао. Људи, звери, ветрови, зачуђено су вртели главом и у непознаници одлазили својим путем. Једва се мало прибрао и запитао: „Може ли се живети без имена?“ Знао је да не може, па се опремио и кренуо у свет да га тражи.
Наставите са читањем
Усуд
Била два брата заједно у кући, па један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио. И Бог им да те стеку у свачему: у говедима, у коњима, у овцама, у свињама, у челама и у свему другоме. Онај који је радио једном помисли у себи: “Што бих ја и за овог лењивца радио? Боље да се оделим, па да за себе радим, а њему што драго!”
И тако једанпут рече свом брату:
– Брате, није право, ја све радим, а ти ни у чему не помажеш, него само готово једеш и пијеш. Ја сам наумио да се поделимо.
Онај га стане одвраћати:
Наставите са читањем
„Слово љубве“ – Деспот Стефан Лазаревић
Стефан деспот,
најслађему и најљубазнијему,
и од срца мога нераздвојноме,
и много, двоструко жељеноме,
и у премудрости обилноме,
царства мојега искреноме,
Наставите са читањем
Завештања Стефана Немање
Завештања Великог жупана српског Стефана Немање свом сину Светом Сави
1. ЗАВЈЕШТАЊЕ ЗЕМЉЕ
Народ који нема своју земљу не може се назвати народом.
Народ чини земља, чедо моје мило.
Народ није јато птица ни стадо које се сели с југа на сјевер и са сјевера на југ, па слети на земљу да се назобље зрња или се заустави само да се напасе и напије воде.
cy3a 