Category: дечије песме
„Друг другу“ – Драган Лукић
Ко има друга, има све —
и пријатеља и помоћ у свакој прилици,
адресу за писма, и гитару за песму,
и још десет прстију када је мало својих десет,
и уво за тајну, и уво за жељу,
и још једне очи, и још једну памет.
„ПУСТИ БРИГУ, УЗМИ КЊИГУ“ – Бранко Коцкица
Књига је ливада модра где се воле лептир и ружа.
Књига је река топла, што ти уживање пружа.
Књига је шарена кућа, топла као наручје мајке.
Књига је скровито место,
где се крију бића из бајке. 2х
„Мати“ – Јован Јовановић Змај
Лабудићи мали
још не могу знати
колико им вреди
њина добра мати.
Она бригу брине,
бди над њима свима,
крај себе их води,
на леђа их прима.
„Најлепша мама на свету“ – Душан Радовић
Најлепша мама на свету? Моја мама!
Најбоља мама на свету? Моја мама!
Дани у недељи
„Дани” – Бранко Коцкица
Још мрак није пао с крова, стиже дан са девет слова,
зна га сваки радник, сељак, он се зове понедељак.
За њим жури, пружа корак, већ га стиже дан уторак,
погађате, није греда, за уторком иде среда.
„Дани у недељи (Игра коло наоколо)“ – Миња Субота
Игра коло наоколо:
понедељак момак јак,
коловођа лак.
До њега је уторак.
У средини реда,
ситно везе среда.
Десет љутих гусара
Десет љутих гусара дошло у мој кревет
Један пао с кревета остало их девет.
Девет љутих гусара још не знају ко сам
Једног сам успавао остало их осам.
Осам љутих гусара ја их оштро гледам
Један пао у несвест остало их седам.
Наставите читање
„Срце дечије“ – Јован Јовановић Змај
Какво треба овог света,
да је срце у детета?
Као љиљан нек је чисто,
као роса нек је бистро,
к’о љубица нек је смерно,
к’о зрцало нек је верно,
нек је свеже као врело,
нек је чило и весело,
к’о птица на грани,
као да се кани,
сваког часа у рај с’ дићи,
здружити се с анђелчићи’.
Јован Јовановић Змај
преко SRCE DEČIJE (Jovan Jovanović Zmaj)
„Плави чуперак“ – Мирослав Антић
Кад смо већ код Мике Антића, ову његову песму, иако тако је дечија – и дан-данас обожавам!
Чуперак косе обично носе
неко на оку,
неко до носа,
ал има један чуперак плави
замисли где?
— У мојој глави.
„Брат и сеја“ – Јован Јовановић Змај
Он јој каже: „Мила сејо!“
Она њему: „Мили брате!“
На столици једној седе,
Па из књиге једне чате.
Над њима је анђ’о слоге,
Праве среће чувар прави;
И ја молим вишњег Бога
Да их никад не остави,-
И да свугде српска деца
Буду сестре, браћа мила,
А над њима анђ’о слоге
Да развије своја крила.
Јован Јовановић Змај
cy3a 