Category: из вртића

Драга моја мама

Тог дана Дуле је дошао из вртића и показао ми све поклоне које је тамо правио за мене. Најпре ми је показао „шеширић“, који „може и на зид да се окачи“:
img_20210310_135531330
Затим је показао „цветић“ и нагласио да „нешто пише“:

А онда је почео да рецитује:


Драга моја мама
само да зна,
мене што те волим
ти имаш.

Сваки дан те волим
драга моја мама,
увек бићу ту,
нећеш бити сама.

Ја ћу ти с’ љубављу
поклонити цвет,
јер ипак то данас
ради цели свет.

Осмех на твом лицу
желим сваког дана,
СРЕЋАН ОСМИ МАРТ
драга моја мама.


И тада су ми биле јасне све оне петице што је добијао у вртићу, а кад питам за шта их је добио он онако стидљиво каже „радили смо нешто“.
Тек касније су сво троје пришли и комплетирали галерију поклона:
img_20210308_175400358-178612990.jpg

Дечија права

Деца имају право да буду ведра и здрава,
Да расту и да миришу као цвеће и као трава.

Деца имају право на бистри поток и реку,
И као сви лептири на цветну ливаду меку. Наставите са читањем

Сунце и ветар

Хвалио се ветар свуда,
уздизо се преко свега,
и сунцу је пркосио
да је јачи и од њега.

“Ниси јачи, – сунце рече. –
Хвалиша си, ветре, само.”
“Ја ти рекох да сам јачи!”
“Е па хајд’ да покушамо!”

Наставите са читањем

За тебе мајко мила

За све бесане ноћи,
и за све брижне очи
које си од мене крила.
За све уздахе твоје,
за очи које се боје,
за мене мајко мила.
За руке твоје меке,
за речи топле, благе
које си шапутала.
За све, за све ти хвала.
За све што си ми рекла,
за све што си ми дала
хвала ти, хвала мајко мила!


Ову верзију је Дуле учио у вртићу (мало се разликује од оригинала, који је написала Мира Алечковић), уз неизоставну честитку и поклон:

Разбрајалица

Пре неки дан дошао је Дуле из вртића и рекао „Хоћеш да ти испричам нову разбрајалицу“. Дан пре тога је причао о превозним средствима, а пре тога о живој и неживој природи. Настављамо да заједно са децом изнова откривамо свет око нас.

Наставите са читањем

„Јесен на улици“ – Јелена Танасковић

Тмурно је време,
киша се спрема,
носи кабаницу,
ко кишобран нема.

Кестен је зрео,
на земљу пада,
пуне су га улице
нашега града. Наставите са читањем

„Кад су деца најлепша на свету“ – Ласло Блашковић

Када деца ручице шире,
личе на лаке беле лептире.
Када деца ручице пруже,
лепа су као најлепше руже.
А када загрле маму и тату,
лепша су од руже у цвату,
лепша су од лептира у лету…
Тада су деца најлепша на свету!

Песма за моју маму

У срцу сам песму носио,
у мислима стихове низао,
сузама редове росио
док сам је теби писао.

Уснама сам песму љубио,
да бих је мами даривао,
мама, мама, драга мама
желим да си увек с нама!