Анина учитељица својим ђацима већ трећу годину даје задатке за групни рад. У првом разреду припремали су материјал за неки квиз Наставите са читањем →

Још један мултимедијални конкурс на којем је учествовало Анино одељење. Наставите са читањем →

Прошле године, током Аниног првог разреда, темељито сам на блогу водила евиденцију о свему ономе што се дешава у учионици (и ван ње). Ове године добар део мог времена био је посвећен мојим обавезама, тако да је блог мало морао да трпи… Зато сада покушавам да направим кратку ретроспективу…

Наставите са читањем →

Када је прошле године одржаван спортски дан у Аниној школи, учитељица је наручила да им се ураде мајце како би били исто обучени, као тим. Када их је питала шта да напишу на мајцама они су сви у глас повикали: „I3 цареви“ Због тога их и ми зовемо ЦАРЕВИ 🙂

Наставите са читањем →

Данас сам почела да радим – након две године породиљског повратак на посао баш петка тринаестог. Нећу писати о томе, писаћу о лепшим стварима 🙂

---

Ана још није завршила први разред, а толико је разних дешавања било, укључујући и разна такмичења, што појединачна, што екипна. О некима сам већ писала. И још није крај.
– излет – дивна прилика на почетку школске године да се мало боље упознају
– јавни часови разних спортова у склопу рекламирања разних школица спорта, али деци је то било занимљиво
– радионица „Родитељи у школским клупама“ – прилика да се и родитељи мало боље упознају, али је првенствено имала циљ да повеже родитеље и децу
– воћни дан – свако дете је требало да понесе неку воћку, а онда су правили воћну салату и јели
– посете позориштима, укључујући и присуство последњој представи Бранка Коцкице
– драматизација приче „Деда и репа“
– прва посета библиотеци и упис у библиотеку
– предавање о безбедности у саобраћају – наставак онога што су и у вртићу радили о саобраћају
– представљање занимања родитеља. Неке родитеље су посећивали на радном месту, а неки родитељи су „доносили“ своје занимање у учионицу
– новогодишња журка – са још једним одељењем су последњег наставног дана у децембру направили „игре без граница“, а затим су ђускали
– играње на снегу – иако ове зиме није било снега учитељица је искористила она три дана снега да са децом изађе у двориште и да праве Снешка, грудвају се, а кад су се вратили у учионицу пили су топао чај
– Пекарчић
– маскембал и карневал
– спортски дан – такмичење по разредима у спортским дисциплинама. Касније сам схватила да је то била само припрема за учешће на малој олимпијади где су заузели друго место на општини

Пре неки дан причали су о речнику, и за домаћи су имали да направе свој речник – да за свако слово напишу барем по две речи са објашњењем. Након тога су се играли Занимљиве географије. За домаћи су имали да са члановима породице играју Занимљиве географије и то бар за 4 слова и да залепе те табеле у свеску. За пролећни распуст домаћи им је био да позову неког од другара и да му честитају Васкрс, а после распуста имали су такмичење у куцању јајима 🙂
Данас су имали задатак да смисле најмање шест питања и да (заједно са родитељима) пронађу одговоре на њих, и све то запишу у свеску.
Учитељица се заиста труди да развија дух заједништва, да се деца друже, али много ради и на окупљању породице. Нама је то наставак онога што су Анине васпитачице радиле у вртићу, и нама је нормално да спроводимо време са децом, да осмислимо неке заједничке активности. Нисмо увек у могућности да остваримо све оно што бисмо желели…

Сад ишчекујемо рекреативну, Ана је већ почела да одбројава дане… Остало је још месец дана до краја школске године. Видећемо каква нам још изненађења учитељица спрема 🙂

Маскембал

Код нас у вртићу и у школи се сваке године за 1. април одржава маскембал. Овогодишња тема била је „Моја машта може свашта“. Дивна тема која нуди много могућности.
Марина је дошла из вртића, рекла да имају маскембал уз речи „Ја хоћу да будем Елса“. Одмах сам замислила да сам дете које жели да се маскира и копа по мамином ормару и „видела“ сам шта из маминог (читај – мог) ормара може да се искористи. Фалио је само један детаљ, који сам успела да нађем, тако да је Марина била Елса 🙂

Наставите са читањем →

Код Ане у школи имали су два дана тему „хлеб“! Најпре су радили текст:

„ХЛЕБ“ – Владимир Андрић

Много људи треба да се труди
пре него што хлеб замирише и заруди.

Наставите са читањем →

Школа није само српски и математика, иако та два предмета јесу темељ. Школа треба да буде место где ће деца са радошћу откривати нова знања о разним стварима, о људима око себе и о себи. Школа треба да буде „друга кућа“. Као што се у кући воле мама и тата и секе и бате, тако и у школи треба да влада љубав између другара и учитељице.
Наставите са читањем →

Последњег дана првог полугодишта имали смо родитељски. Родитељи и деца. Деца су била тако поносна. А и ми са њима, кад их је учитељица нахвалила.
Наставите са читањем →

Песма „Срећа ђака првака“ подстакла ме на размишљање.
Ана је јуче дошла из школе и рекла: „Учили смо писано з и в. Сада могу да напишем: Сузана, Зоран, зора, воз, лав…“ Окице су јој сијале оним сјајем среће кад откријеш нешто ново. Она заиста ужива у учењу, у откривању нових сазнања… Осетила је и радост читања, јер су током празника имали за домаћи да прочитају једну књигу и да је понесу у школу и да објасне другарима зашто би им препоручили баш ту књигу да прочитају. Прочитала је књигу „Марко Краљевић и његова браћа„. И већ су је другари питали да им позајми књигу да и они читају… То је диван начин да деца заволе књигу и читање 🙂 Наставите са читањем →