Category: записи у реалном времену

Један обичан дан

Нама је Анин полазак у други разред био стреснији од поласка у школу прошле године – прошле године сам ја била у кући и заиста смо лепо сарађивале. Пред крај школске године сам се ја вратила на посао, пошто смо муж и ја, стицајем околности, били иста смена ускочиле су бабе за тих месец дана. Ове године муж и ја смо се вратили у наш уобичајени ритам – ми смо супротне смене. Проблем је што смо Ана и ја супротне смене тако да се малтене нисмо ни виђале! Мада, учитељица​ каже да се по њеном понашању и односу према школским обавезама уопште није осетило да мама није ту!

Наставите са читањем

Рекреативци играју „Чачак“

У септембру месецу, кад су почеле пробе у новој сезони, дочекала нас је информација да ћемо учествовати на Етно фесту. Некако у исто време почели смо да спремамо и нову кореографију (Чачак), и ја сам у својој наивности веровала да ту нову кореографију спремамо за Етно фест. Сада знам колико је тешко спремити и увежбати кореографију!

Наставите са читањем

„Карневал животиња“

Јуче смо на неких пола сата уживали у Царству животиња 🙂
Наиме, Маринина група у вртићу је припремила приредбу са темом „Карневал животиња“. Припремали су је неких 15-20 дана. Од родитеља се очекивало да направе костиме животиња.

Наставите са читањем

Финално такмичење „Кенгур без граница“ 2017.

Све је почело још пред крај првог полугодишта кад ме је Ана питала да ли може да се пријави на такмичење „Кенгур без граница“. Ја сам јој рекла да мора сама да одлучи – ако се пријави добиће сву нашу подршку, а ако се не пријави – ником ништа. Сутрадан ми је рекла да је одлучила да се пријави!
За тај први круг такмичења провежбали смо све задатке од претходних година, и са учитељицом су вежбали. Нисмо имали никаква очекивања. Ја сам је више припремала за варијанту да ако лоше уради, да се не секира… Наставите са читањем

„Хистерија“ – Тери Џонсон, режија Иван Вуковић

Након дуго, дуго времена мој драги и ја смо одлучили да се частимо изласком. Повод је наша округла годишњица брака. Некако је избор пао на позориште, а стицајем околности дошли смо до карата за представу „Хистерија“ у Југословенском драмском позоришту. О представи апсолутно ништа нисмо знали.

Наставите са читањем

Христос воскресе, ваистину воскресе!

После трагедије Великог петка, на коју су многи, нажалост, остали равнодушни, долази громогласна тишина Велике суботе. Дан када, затечени догађајима претходног дана, у неверици гледамо једни друге питајући се шта се то десило. Дан када ћутке, сами са собом, покушавамо прихватити очигледно. Сви ми имамо своје личне велике суботе – време без суза, када разум и срце покушавају схватити одлазак вољене особе. И тек кад се исплачемо, можемо кренути даље кроз живот. И није случајно што се овог кишног Васкрса сећам неисплаканих суза.

Наставите са читањем

Под крстом

Ево нас под крстом, погнуте главе пред разапетим Исусом Христом. Можда прави је тренутак да овог најтужнијег, најтрагичнијег дана у историји људског рода, погледамо уназад на протеклих седам недеља. Да размислимо о својим делима, да ли смо се попели бар једну степеницу ка Господу.
Исплачимо се данас, због свих својих грехова, због свих оних који пате… Будимо бар данас саосећајни…
И не заборавимо – Велики Петак наговештава дан радости… Васкрс!

Етно фест

Пре годину дана сам се придружила рекреативцима.  Једно дивно искуство. Заиста сам богатија откако сам упознала све те дивне жене (и пар светлих мушких примерака 😉 ). Сасвим случајно се погодило да је Етно фест у Центру за културу Раковица заказан баш на годишњицу мог приступања рекреативцима.
За разлику од Етно феста у октобру, некако је цела организација била… неорганизована. Од страних гостију били су само Грци, који су имали пех са музиком, па су пет минута стајали на сцени. Осим њих и нас, наступао је КУД „Абрашевић“ из Чачка, неко културно уметничко друштво из Батајнице које су представљала деца и певачко друштво „Прело“. Ми смо били иза сцене, тако да сам доживљај целокупног Етно феста добила од моје верне публике.
„Мама, онај човек што је склањао микрофон требало је мало лепше да се обуче. Замисли, имао је неке безвезе панталоне, шарену мајцу и раскопчану карирану кошуљу“
„Она тета што је најављивала није знала лепо да чита“
„Замисли, мама, Грци су стајали на сцени јер се музика искључила. Зар су то морали Грцима да ураде“
Ја могу да приметим да је сала била празна, што не чуди јер овај Етно фест апсолутно није био медијски испраћен!
Са друге стране сцене, моја Ана је фотографисала (има и пар слика са мужевог телефона):

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

А главни камерман је снимио, поред рекреативаца

Прело

и Грке


Рекреативци за 22. април, поводом светског дана игре, спремају Игранку, која би требало да подсећа на некадашња посела, кад су се људи дружили уз песму и игру, при чему је задатак рекреативаца да посетиоце (на)уче основне кораке. Чак је снимљена и реклама за тај догађај.
Нажалост, то је прва активност рекреативаца коју морам пропустити, због мојих породичних обавеза.

Школско такмичење рецитатора

Пре неки дан је у техничкој школи „Колубара“ у Лазаревцу одржано школско такмичење рецитатора.
Најпре ме је пријатно изненадила чињеница да је учествовало тринаесторо деце, од чега пет дечака! Радим у техничкој школи која важи за „каубојску“ школу и заиста је лепо видети да постоје деца у таквом окружењу коју интересују неке потпуно другачије ствари. (занимљиво је напоменути да у гимназији не одржавају школско такмичење, већ неколико деце одмах учествује на општинском) Наставите са читањем

Маскембал у вртићу и раковички карневал 2017.

Знате већ да се у нашем вртићу сваке године 1. априла одржава маскембал. Ове године је био 31. марта. Тема најављена недељу дана раније. „Занимања људи“. Марина и ја смо се часком договориле да ће бити куварица.

Наставите са читањем