Category: записи у реалном времену

Крај школске 2020/2021. године

Душан је завршио најбезбрижнији део живота. Као што једна од песмица коју предшколци обично спремају за завршну приредбу каже „ту нам цвета љубав, ту цвета другарство“.

Наставите са читањем

Недеља слепог

Након што смо се прошле недеље подсетили јеванђелске приче о жени Самарјанки, о томе да Бог гледа какав је човек, а не ко је он, данас се подсећамо приче о слепом од рођења. Није његово исцељење једино чудо које је Господ учинио током свог боравка међу људима. Али, ова прича има занимљив епилог:

Наставите са читањем

Недеља раслабљеног

„Немам човека“! Рече „човјек који тридесет и осам година бјеше болестан.“ Окружен мноштвом људи он изговара „немам човека“. Не осуђује никога, само констатује. Али, увек кад потонемо на дно, када осетимо да „нема човека“ једини ко ће нам пружити руку је Бог! Тако и овог човека оздрављује лично Исус Христос. А завидници рекоше излеченоме „Субота је, није ти допуштено да носиш одар.“ Зар није и данас тако? Када неко оздрави, када неко постигне успех, увек се јаве завидници који ће рећи нешто негативно. Са појавом друштвених мрежа и виртуелног живота, ово је још израженије, јер се сви крију иза екрана и разних псеудонима, осећају се невидљивим, а заборављају да Господ је рекао „нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видјело изићи.“

Овај болесни човек који је 38 година ћутке подносио своју болест, верујући и надајући се доживео је да га лично Господ исцели. Нека би нам он послужио као пример како и ми треба да се надамо и да верујемо!

Недеља мироносица

Жене мироносице. Знају да треба помазати Христово тело после погреба и у недељно јутро одлазе да то обаве. Не размишљају о старешинама, ово је нешто што мора да се обави, што су њихови преци хиљадама година пре њих радили. Зар нису ове жене мироносице прави симбол свих оних жена које грчевито се држећи традиције и народних обичаја успевају да одрже и национални и верски идентитет свог народа? Сви познајемо такве жене „не сме дете да буде некрштено“, „не сме сахрана да буде пре подне“, „на Бадњи дан се пости“… Подсетимо се данас свих тих жена које су ћутке трпеле разна понижења и од очева и од браће, кад се удају и од мужа а касније и од синова поштујући речи Светог Писма да жена треба да слуша и служи, свих оних жена које су невољника на прагу нахраниле и обукле, превијале рањенике не питајући ни ко су ни одакле су… Са друге стране, не заборавимо да су на српском двору у средњем веку жене биле образоване! И оне су наследнице жена мироносица. Помолимо се за њихове душе, али и да нас њиховим пример инспирише како треба да живимо!

Томина недеља

Ове недеље се присећамо Томе и његовог неверја. Зашто нам је баш тај догађај важан? Господ нам указује на једну од многих наших људских слабости. Он зна да смо слаби, Он нас разуме и воли нас, без обзира на све наше слабости! Он разуме да Тома мора да има доказ, да Тома мора да ЗНА да би веровао, па ипак му каже „Зато што си ме видио, повјеровао си; блажени који не видјеше а вјероваше.“

Наставите са читањем

Христос воскресе!

Током страсне седмице присећамо се свог зла које су људи приредили Човеку. У среду Га је Јуда издао. У четвртак је вечерао са ученицима и установио свету тајну причешћа. У петак је доживео сва могућа понижења. После дана највећег пада људског рода долази дан тишине који је Господ провео са мртвима. Дан који би требало да проведемо у тиховању, молитви и ишчекивању радосне вести!

Наставите са читањем

Велики петак 2021.

Данас сам први пут постала свесна тежине Христовог страдања. Најпре га народ речима „распни га, распни“ осуђује на смрт. Класична психологија стада где људи, свесно или несвесно, раде оно што и људи око њих, како би остали део целине.

Наставите са читањем

Прича о баксузном кревету

Нама као породици 2019. је била једна јако лепа година.
Почела је мојом објављеном песмом у зборнику Будимо људи. Те године смо, коначно, успели да се организујемо и одемо на летовање. Учили смо српску историју у Грчкој и у Србији, Ана је имала своју прву турнеју
На ред је дошло и остваривање плана за постепеним уређењем стана. Почели смо, од дечије собе, а да би деци дали њихов простор морали смо се ми „иселити“ у дневни боравак. За то исељавање неопходан је кревет! А тај кревет је морао да испуни одређене захтеве, нарочито димензије, како би се уклопио у расположиви простор.
Уживали смо у обиласку продавница намештаја, иако је избор био јако сужен, с обзиром на димензије о којима смо морали водити рачуна. На крају, један једини модел је задовољавао све наше захтеве.

Наставите са читањем

Недеља друга поста

Када неко размишља другачије од нас логично је да помислимо да му неко пуни главу! Али, и он размишља на исти начин, само у супротном смеру. Баш као у причи „Два јарца„. Зато треба да покушамо да се ставимо на његово место, како бисмо могли да га разумемо. Тада бисмо били као она два монаха.

Наставите са читањем

Ноћно путовање

У октобру месецу 2020. године расписан је конкурс за кратку причу од тачно 505 речи на тему „Гужва у саобраћају„. Шта рећи – тема инспиративна, а додатан мотив је био да покушам да се уклопим у задати број речи. У јануару месецу на страници Књижевне вертикале на фејсбуку објављиване су приче које су се нашле у збирци која је изашла прошле недеље. Између осталих, и моја прича је била објављена.
Интересантно је да сам свој примерак збирке добила на дан смрти светог владике Николаја, светитеља чије су ме књиге много пута „дизале са дна“.
Мотив путовања и шта све оно може донети је изузетно снажан мотив. Није ни чудо што многи пишу на ту тему. Мене је, рецимо, одушевио рад девојчице из нашег комшилука, сестре Маринине другарице, која има само 16 година!
Надам се да ћете уживати у читању моје приче о путовању, барем онолико колико сам ја уживала док сам је писала.

Наставите са читањем