Category: записи у реалном времену

Песма о Србима

I

Можда смо били наивни,
живели у неко друго време,
толико друкчије од овог сад.
Можда смо били млади,
имали своје идеале,
ал’ све је сада иза нас.

Волели смо човека
више него Бога,
и мислили да смо најбољи.
„Неће нама нико ништа”,
мислили смо тада,
„сви су људи искрени”.

Наставите са читањем

мартовски дани креативности

Ове године нас је зимски налет креативности мимоишао. Зато смо чврсто одлучили да мартовске дане креативности не пропустимо 😉

Најпре су дошле на ред баке, јер оне имају привилегију да им честитке доноси поштар: Наставите са читањем

Писмо

Драги мој „телефонски пријатељу“,
прошло је… пуно времена…
Сећаш ли се како смо се упознали? У аутобусу којим смо ишли на такмичење. Ти и твоји јарани седели сте испред нас, учили, били у грчу због такмичења. Моја екипа је била опуштенија… Наставите са читањем

Пети блогорођендан

Пре пет година, можда мало непромишљено, закорачила сам у један нови свет. Први корак био је тих и скроман, али није остао непримећен. Нисам имала неки циљ, више ме је покренула жеља да себи створим место где ћу моћи исказати своја размишљања и осећања. А онда сам открила бескрајан океан са милионима острваца које насељавају БЛОГЕРИ! Немогуће је истражити сва острвца на том океану, поготово што сваки дан појаве се нова. Па, ипак, нека од њих редовно посећујем и уживам у размени позитивне енергије између нас. Наставите са читањем

Задушнице

„Задушнице су дан посвећен молитвама за покој душа наших преминулих сродника. У Цркви се увијек молимо како за живе тако и за оне који су се упокојили, који су у Богу живи, јер Господ Исус Христос је Бог живих, сви су у Њему живи и они који су у овом свијету и они који су већ у наручју Божијем.“
На Задушнице, осим што одем у цркву да упалим свеће и принесем молитве Богу, цео дан размишљам о онима који су ми драги а који више нису ту, са нама… Наставите са читањем

Наставак дружења – секин рођендан

Захваљујући предусретљивости Министарства просвете које је у сред прве недеље другог полугодишта сместило два дана празника – наставили смо са дружењима. Отишли смо код баке у Аранђеловац – секи од стрица био рођендан: Наставите са читањем

Дани дружења и одмора

Претходне две недеље посветила сам себи, породици, људима и стварима које волим.
Почело је са „блогерском кафом“ – дружење занимљивих жена окупљених око заједничке љубави према лепим стварима. Упознала сам дивне жене креативце које су са толико љубави причале о својим радовима, али и многим другим темама. Уживо сам причала са неким од жена чије текстове на блоговима волим да читам. Жао ми је што неке од оних које „волим да читам“ нису биле на овом дружењу, али надам се да ћемо се упознати на неком наредном дружењу. Вече које ће ми дуго мамити осмех на лице 🙂 Наставите са читањем

Мој однос са Богом

Рођена сам у оно време за које сви кажу да је било комунистичко (мрачно доба!) Нико тада није ишао у цркву, али данас сви тврде како су увек славили Славе! Код моје бабе је важило правило – деца не смеју да буду некрштена. Мене је крстила „тајно“, а тек после тога је рекла мами и тати „Ја вам дете крстих, а ви како хоћете​“ У цркву је ишла понекад, да упали свеће, да стави на иконе паре и цвеће. Ишла је и у манастире, тражила лек. Да ли због недовољне вере свих нас, или је то био неки Божији план… лек није нашла, али мени је дала благослов који ме и данас прати… Наставите са читањем

Божић – празник љубави

Божић… Породични празник… Празник љубави…
То што је породични празник неки тумаче да цела породица треба да буде на окупу. Други сматрају да Божић мора да се проведе у кући! Делом и због тога, на Божић многи, нарочито старији људи, буду сами…

Наставите са читањем