Category: записи у реалном времену

Прича о баксузном кревету

Нама као породици 2019. је била једна јако лепа година.
Почела је мојом објављеном песмом у зборнику Будимо људи. Те године смо, коначно, успели да се организујемо и одемо на летовање. Учили смо српску историју у Грчкој и у Србији, Ана је имала своју прву турнеју
На ред је дошло и остваривање плана за постепеним уређењем стана. Почели смо, од дечије собе, а да би деци дали њихов простор морали смо се ми „иселити“ у дневни боравак. За то исељавање неопходан је кревет! А тај кревет је морао да испуни одређене захтеве, нарочито димензије, како би се уклопио у расположиви простор.
Уживали смо у обиласку продавница намештаја, иако је избор био јако сужен, с обзиром на димензије о којима смо морали водити рачуна. На крају, један једини модел је задовољавао све наше захтеве.

Наставите са читањем

Недеља друга поста

Када неко размишља другачије од нас логично је да помислимо да му неко пуни главу! Али, и он размишља на исти начин, само у супротном смеру. Баш као у причи „Два јарца„. Зато треба да покушамо да се ставимо на његово место, како бисмо могли да га разумемо. Тада бисмо били као она два монаха.

Наставите са читањем

Ноћно путовање

У октобру месецу 2020. године расписан је конкурс за кратку причу од тачно 505 речи на тему „Гужва у саобраћају„. Шта рећи – тема инспиративна, а додатан мотив је био да покушам да се уклопим у задати број речи. У јануару месецу на страници Књижевне вертикале на фејсбуку објављиване су приче које су се нашле у збирци која је изашла прошле недеље. Између осталих, и моја прича је била објављена.
Интересантно је да сам свој примерак збирке добила на дан смрти светог владике Николаја, светитеља чије су ме књиге много пута „дизале са дна“.
Мотив путовања и шта све оно може донети је изузетно снажан мотив. Није ни чудо што многи пишу на ту тему. Мене је, рецимо, одушевио рад девојчице из нашег комшилука, сестре Маринине другарице, која има само 16 година!
Надам се да ћете уживати у читању моје приче о путовању, барем онолико колико сам ја уживала док сам је писала.

Наставите са читањем

Епитаф песнику

Јуче је стигло пролеће:

А данас прослављамо краљицу лепе речи – поезију.

Учествовала сам на једном песничком конкурсу и освојила цела два гласа. Хвала онима који су гласали, јер знам да су заиста гласали са стихове, пошто ја тек данас објављујем да сам учествовала на том конкурсу, тако да нико није ни знао. А за све вас који волите моје стихове објављујем песму и овде.


Кад војник лати се мача
Он зна за шта се гине
Храбро корача ка смрти
И гледа у висине

Кад песник се лати пера
Нада се да ће да му се диве
Иако и сам зна
Да песници дуго не живе

Прави песник само истину пише
О љубави према животу и роду
Туга боји стихове његове
У којима сања слободу

„Уби ме прејака реч“
Један песник рече
Одневши тајну у гроб
О истини која и данас пече

Почетак поста

У једној групи на фејсбуку испод објаве:
Poražacajuće je da neki ne žele da se vakcinišu. Plaše se zavera. Sami ste odgovorni. Alo, ne veruje medicini. Veruje u torije zavere, čipovanje, sataniste, ravnu zemlju. Treba im оduzeti licencu. Razlog je poremećeno psihičko stanje. Sramota
кренула је расправа са таквим арсеналом вређања за свакога ко мисли другачије да човека ухвати страх. Понекад се питам шта још увек тражим у тој групи!

Наставите са читањем

Недеља праштања

Ево, већ годину дана живимо Корона реалност. И као у народној пословици сви су показали своје право лице. Они који воле да „ватају кривине“ сада су добили легитимитет за такво понашање. Многи људи су злоупотребљени јер су научени да слепо слушају наређења. Верујући људи повукли су се у свет молитве.

Наставите са читањем

Драга моја мама

Тог дана Дуле је дошао из вртића и показао ми све поклоне које је тамо правио за мене. Најпре ми је показао „шеширић“, који „може и на зид да се окачи“:
img_20210310_135531330
Затим је показао „цветић“ и нагласио да „нешто пише“:

А онда је почео да рецитује:


Драга моја мама
само да зна,
мене што те волим
ти имаш.

Сваки дан те волим
драга моја мама,
увек бићу ту,
нећеш бити сама.

Ја ћу ти с’ љубављу
поклонити цвет,
јер ипак то данас
ради цели свет.

Осмех на твом лицу
желим сваког дана,
СРЕЋАН ОСМИ МАРТ
драга моја мама.


И тада су ми биле јасне све оне петице што је добијао у вртићу, а кад питам за шта их је добио он онако стидљиво каже „радили смо нешто“.
Тек касније су сво троје пришли и комплетирали галерију поклона:
img_20210308_175400358-178612990.jpg

Поводом годишњице блога

Поводом годишњице блога (28. фебруар) обраћам се својим драгим читаоцима са молбом да ако имају неке примедбе, критике или предлоге за садржај блога да ми се могу слободно јавити 🙂

Наставите са читањем

Тимски играч

Поново се потврдило да то што неко одаје утисак да је симпатичан не значи да је истински добар. Дубоко у себи сваки човек има способност да препозна доброту у другоме. Али, већина људи је „одлучила“ да ту способност „искључи“ и да живи по аутоматизму – лакше је када неко други мисли уместо тебе!

Наставите са читањем