Category: записи у реалном времену

Један породично проведен викенд

За Дечији сајам знам већ неколико година уназад, али некако никако да нађемо времена да одемо (додуше, Дуле је био мали, па сам имала добар изговор 😉 ). Ове године, пре неких 20-ак дана, испред вртића делили су улазнице за Дечији сајам. У ствари, ја сам мислила да су то улазнице, али се испоставило да су у питању купони за наградну игру Полимарка. Марина је узела и питала да ли можемо да идемо. Рекла сам да је то тек у октобру и да ћемо видети. А са мужем сам се договорила да планирамо одлазак на тај сајам.

Наставите са читањем

Advertisements

Деца и мобилни телефони

Почетак трећег разреда већ нам је донео нове доживљаје. Наиме, као победници на Раковичком карневалу Анино одељење (и још два, са којима су имали заједничку тачку) је добило позив да учествује на Шабачком карневалу. И то не на дечијем карневалу, већ у главном програму, са „професионалцима“:

Пуни су утисака. Учитељица је задовољна како је цео тај дан прошао.

Наставите са читањем

Зашто волим лето

Прва асоцијација на лето су наша породична летовања/камповања која памтим из детињства. Камп-приколица нам је била оно што су некима биле викендице на мору. Дани на мору су имали уобичајен ритам: после доручка се ишло на плажу, затим се у најврелијем делу дана враћало у камп да мама спреми ручак, а после ручка смо поново ишли на плажу. Боравак на плажи за мене је било бескрајно пливање, углавном смо тата и ја пливали све до границе где је пливање дозвољено (до плутача). Брчкање по плићаку ми није било занимљиво. Овде, далеко од обале, где није било много људи могла сам осетити мир и јединство са природом. Понекад смо се возили чамцем – гумени, на надувавање. Једне године ми је било занимљиво да скачем са стене у воду. Волим и данас да скочим у воду, али пливање је оно у чему заиста уживам!
Наставите са читањем

Позоришна представа „Прича о води“

Ми волимо да гледамо позоришне представе. Деца у вртићу, од јаслица, гледају позоришне представе – у почетку позоришта гостују у вртићу, а касније пар пута годишње иду у позориште. Кад год смо у прилици, на неком од летњих фестивала (у Аранђеловцу – Улица насмејаних лица или у Нишу – Медијана фест) одемо да деца погледају представу. Представе на отвореном имају посебну драж за публику…

Наставите са читањем

Концерт групе Легенде – завршно вече Медијана феста

Поред већ помињаних међународних манифестација које се у Нишу одржавају током лета (Хорске свечаности, Филмски сусрети, Нишвил) у Нишу, у парку светог Саве, се већ годинама одржава Медијана фест: низ концерата, позоришних представа на отвореном.

Наставите са читањем

Вече фолклора у Нишкој Бањи

Знате ону чувену песму „Нишка Бања топла вода“. Извор топле воде налази се подно брда Коритник. Топла вода је спроведена до хотела Радон кроз Бању, односно кроз парк. Извор радости за децу која уживају да се брчкају у заиста топлој води. И бесплатно „купатило“ за реуматичне ноге старијих људи.

Наставите са читањем

Лепи и радосни дани јуна

У нашој породици друга половина јуна већ годинама уназад доноси много лепих дешавања којима се заиста радујемо. Зато сада, на почетку одмора, бележим овај #utisak, ово „зрно позитиве“ да и вама улепшам ове (тропско/кишне) дане 🙂

Наставите са читањем

Бака Ката

У просторијама Котуровића проводимо време већ четири године, откако је Ана кренула на фолклор. У почетку је она била сама међу другом децом, да би се временом почела дружити са неким девојчицама, а та дружења се настављају и после проба и ван Котуровића. Тако и ми родитељи/бабе/деде, док чекамо децу/унуке, нарочито у зимско време, седимо у Клубу (ја га зовем кафанче). Неки телефонирају, неки раде на лаптопу, неки седе и пију пиће у тишини, а неки почну да причају. Кад год сам била у прилици остављала сам Дулета кући, како бих се бар мало одморила. Тих дана сам седела у кафанчету и причала са разним људима, између осталог и са једном симпатичном бакицом.

Наставите са читањем

Један обичан дан

Нама је Анин полазак у други разред био стреснији од поласка у школу прошле године – прошле године сам ја била у кући и заиста смо лепо сарађивале. Пред крај школске године сам се ја вратила на посао, пошто смо муж и ја, стицајем околности, били иста смена ускочиле су бабе за тих месец дана. Ове године муж и ја смо се вратили у наш уобичајени ритам – ми смо супротне смене. Проблем је што смо Ана и ја супротне смене тако да се малтене нисмо ни виђале! Мада, учитељица​ каже да се по њеном понашању и односу према школским обавезама уопште није осетило да мама није ту!

Наставите са читањем