Category: записи у реалном времену

Недеља 24. по Духовима

А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху.
И гле, дође човјек по имену Јаир, и он бјеше старјешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов.
Јер у њега бјеше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега.
И бјеше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре и ниједан је није могао излијечити;
И приступивши састраг дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене.
И рече Исус: Ко је то што ме се дотаче? А када сви одрицаху, рече Петар и који бијаху с њим: Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: Ко је то што ме се дотаче?
А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осјетих силу која изиђе из мене.
А кад видје жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.
А он јој рече: Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је; иди у миру.
Док он још говораше дође неко од старјешине синагоге и рече му: Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.
А када чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само вјеруј, и биће спасена.
И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и дјевојчином оцу и матери.
И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, није умрла него спава.
И подсмијеваху му се знајући да је умрла.
А он изгнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: Дјевојко, устани.
И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповједи да јој даду да једе.
И задивише се веома родитељи њени. А он им заповједи да никоме не казују шта се догодило.

Наставите са читањем

Недеља 22. по Духовима

Посао наставника је врло озбиљан посао. Наставник утиче на душу детета и оставља дубок траг. Најмање је учење градива. Морални ставови, осећај за добро и лоше, храброст да се искаже свој став без обзира на последице – све је то оно чему би требало да учимо децу. Како их учити храбрости да бориш се за своја права ако ти ћутиш и трпиш да будале заводе ред који личи на циркус?!

Наставите са читањем

Недеља 21. по Духовима

Велика је одговорност на наставницима. Они треба да буду узор својим ученицима, они треба да буду људи највиших моралних врлина, који ће у ученицима побудити најдубља осећања Љубави, Емпатије и Пожртвованости. Али, данас многи наставници немају такав однос према својим ученицима. Доживљавају их као терет, као средство за зарађивање пара или за истеривање неке правде… Није ни чудо што млади људи не желе да размишљају о занимањима која подразумевају рад са децом. У друштву се величају капиталистичке вредности, а нашој души је то страно. Тај раскорак између онога око нас и онога дубоко у нама и доводи до толиког броја психичких проблема. Једино нам вера у Господа, труд и молитва могу помоћи да истрајемо на хришћанском путу, који јесте уска стаза али награда на њеном крају је велика. Заборављамо да Христова мера није оно што савремени свет нуди као систем вредности али то је једини начин живота који омогућава мир у души!

Недеља 20. по Духовима

Дође тако тренутак када сви покажу право лице. Многи остану затечени развојем ситуације не схватајући шта се дешава. Они који живе живот по Христовој мери знају да „Блажени који плачу, јер ће се утјешити„. Они други посматрају само личну и материјалну корист, ако тога нема они одлазе остављајући „лешеве“ за собом (али они то свакако не примећују). Како је тешко живети по Христовој мери, а једино нам Он може дати снагу за то.

Зборник „Таласи слободе“

У време када је удружење Популиарти у марту месецу почело да расписује конкурсе са циљем да одабрани радови буду објављени у зборнику била сам у фази читања научне фантастике. Вероватно ме је зато прва тема „Тиранија духа“ инспирисала да сценографију моје приче поставим у неку далеку будућност, у друштво у коме су људи лишени имена, дружења, личности. С обзиром да ја све што објављујем на блогу „пишем“ на телефону у превозу, наравно да не очекујем много од тих конкурса, али мени је занимљиво да пишем на разне теме. Ова тема ми је, изгледа, баш легла. Данима, можда чак и недељама живела сам са главним јунаком у његовом „савршеном свету“. Просто сам осећала патњу у његовој души.  Заиста сам била пријатно изненађена када су моју причу прогласили са победника тог конкурса.
Зато је та прича добила наставак. Осећала сам да треба да дам још нека додатна објашњења о том свету. Али, догодило се као што се увек и дешава са наставцима (по наруџбини) – није имао толику снагу као први део. Вероватније ми звучи да су неки други написали неупоредиво квалитетније приче од моје. Зато су они победили, а моја прича се привукла у зборник кроз „другу шансу“
Ови конкурси нудили су прилику и писцима поезије и песницима. Мене поетска инспирација током ових пар месеци моје хтела. Још једна моја прича, о жени која трпи злостављање у браку и ослобађа се тога кроз јавни линч, инспирисана свим сличним животним причама које нико неће испричати, јер те жене просто немају снагу да изборе се за своја права, можда мало невешто написана, али кроз „другу шансу“ ушуњала се у зборник.

Оно што је много лепо кад су ови зборници у питању је промоција. Сусрет са људима са којима делим заједничку љубав према лепој речи, са људима који су ми драги, а које не бих упознала да није интернета и оваквих сусрета. Препознамо се на тим сусретима као да се цео живот знамо, и то је оно најлепше од свега. Жао ми је што нисам успела све ауторе да упознам, али надам се да ће нам се пружити прилика на некој новој промоцији…

Недеља 19. по Духовима

„И како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима.
И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грјешници љубе оне који њих љубе.
И ако чините добро онима који вама чине добра, каква вам је хвала? Јер и грјешници чине тако.
И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? Јер и грјешници грјешницима дају у зајам да добију опет онолико.
Него љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и плата ће вам бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ и према незахвалнима и злима.
Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив.“

Наставите са читањем

Недеља 18. по Духовима

А догоди се када се народ слеже к њему да слуша ријеч Божију и он стајаше крај Генисаретског језера,
И видје двије лађе гдје стоје украј језера, а рибари бијаху изишли из њих и испираху мреже.
И уђе у једну лађу, која бијаше Симонова, и замоли га да одмакне мало од обале; и сједе и учаше народ из лађе.
А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину и баците мреже своје за лов.
И одговарајући Симон рече му: Учитељу, сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо; али на твоју ријеч бацићу мрежу.
И учинивши то уловише велико мноштво риба те им се мрежа поче цијепати.
И дадоше знак друштву које бјеше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обје лађе тако да се оне потапаху.
А кад видје Симон Петар, припаде кољенима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе, јер сам човјек грјешан.
Јер запрепашћење обузе њега и све који бијаху с њим због лова рибе што ухватише,
А тако исто и Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који бијаху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се, од сада ћеш људе ловити.
И извукавши обје лађе на земљу оставише све, и отидоше за њим.

Наставите са читањем

Недеља 17. по Духовима

И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
И гле, жена Хананејка изиђе из оних крајева и повика му говорећи: Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво!
А он јој не одговори ни ријечи. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: Отпусти је, јер виче за нама.
А он одговарајући рече: Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.
А она приступивши поклони му се говорећи: Господе, помози ми!
А он одговарајући рече: Није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима.
А она рече: Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.
Тада одговори Исус и рече јој: О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш! И оздрави кћи њена од онога часа.

Наставите са читањем

О ношењу Крста

У причи о талантима наглашава се да ће онима који раде на умножавању својих талената све бити вишеструко враћено, а да ће се таленти одузети онима који закопају своје таленте. Основа оваквог сценарија је благодарност, јер онај ко је захвалан на ономе што му је дато односи се према томе са поштовањем и покушава да га усаврши. Неблагодарни нису свесни свега онога што им је Господ дао, врло често протраће свој живот у пићу и порочном животу, и наравно да ће остати и без онога што им је Бог дао!

Наставите са читањем

Недеља 15. по Духовима

Породица, као основна ћелија друштва, треба да буде светиња. Али, савремени начин живота потпуно занемарује значај породице. Радно време, ваннаставне активности које се организују викендом, тим-билдинг дружења која се организују викендом – све то има за циљ уништавање породице.

Наставите са читањем