Понекад нам је тешко да схватимо да су јунаци нашег детињства само људи од крви и меса и да имају своје мане.

Ко је гледао филм „Звездане стазе: Први контакт“ сигурно памти дијалог између команданта Вилијема Рајкера и доктора Зефраима Кохреина:
„Dr. Zefram Cochrane: ‘Please! Don’t tell me it’s all thanks to me! I’ve heard enough about the great Zefram Cochrane! I don’t know who writes your history books or where you get your information from, but you people got some pretty funny ideas about me!
…
You all look at me as if I’m some kind of… saint, or visionary or something!’
Cmdr. William Riker: ‘I don’t think you’re a saint, Doc. But you did have a vision. And now we’re sitting in it.’
Dr. Zefram Cochrane: ‘You wanna know what my vision is? Dollar signs, money! I didn’t build this ship to usher in a new era for humanity. You think I wanna go to the stars? I don’t even like to fly! I take trains! I built this ship so that I could retire to some tropical island… filled with
…
naked women. THAT’S Zefram Cochrane. THAT’S his vision. This other guy you keep talking about, this historical figure? I never met him. I can’t imagine I ever will.’
Cmdr. William Riker: ‘Someone once said „Don’t try to be a great man. Just be a man, and let history make its own judgements.“ ‘
Dr. Zefram Cochrane: ‘That’s rhetorical nonsense. Who said that?’
Cmdr. William Riker: ‘You did, ten years from now’ „

Многи од нас током одрастања разне људе доживљавају као идоле, трудећи се да што више личе на њих. И тешка буду разочарења кад схватимо да испод нашминкане и дотеране спољашњости лежи намргођен, завидан, порочан човек. Тешко је, много тешко, одвојити човека од посла који обавља, и то је, можда, најважнија лекција коју током одрастања треба да научимо. Нажалост, неки је никада не науче 😦

Ево нас на крају првог полугодишта. Већина родитеља и ђака брине какве ће оцене деци бити закључене, наставници брину да среде сву папирологију везану за крај полугодишта. На седницама ће се само констатовати успех ђака, евентуално изрећи укори по основу неоправданих часова и то је то. О једном врло присутном проблему углавном нико ни не размишља, а то је вршњачко насиље. Наставите са читањем →

Ја сам се са интернетом упознала у својој 24-ој години. Тада код нас још увек није било мобилних телефона. Први мобилни телефон (siemens a35) купила сам неколико година касније. Он је имао само „текстуални“ начин рада. Већ следећи (siemens mc60) је имао скромну камеру и могућност „размене података“. За 15-ак година мобилни телефони су постали уређаји – прави мали рачунари, који су нон-стоп на интернету (треба ли напоменути да су поједини телефони „јачи“ од рачунара за којим седим?!) Те уређаје већина деце користи од рођења. И родитељи се тиме хвале. А после се сви чуде кад се нешто деси! Наставите са читањем →

Природан завршетак једног живота је смрт!
У природи човека је да се плаши свега непознатог, а смрт јесте једна велика непознаница. Оно што нарочито изазива страх је чињеница да се нико није вратио кад једном пређе ту границу (не говорим о четвородневном Лазару кога је Исус Христос васкрсао, не говорим ни о самом Господу нашем Исусу Христу – говорим о обичним људима)

Наставите са читањем →

Чак и пре него што је Ана кренула у школу слушала сам разне приче како је школа оваква или онаква. Трудила сам се да не обраћам пажњу на њих, јер људи имају обичај да претерују. Па, ипак, стала ми је кнедла у грлу кад сам, у Анином првом разреду у распореду видела 5 часова!

Наставите са читањем →

Ближи се крај оном чувеном „тромесечном распусту“. У стварности, и наш годишњи одмор траје „законски мимимум од 20 радних дана, плус увећање по одређеним основама“, с тим да цео одмор МОРА да се искористи током летњег распуста! Већ две године мој годишњи одмор завршава се дан-два пре 15. августа, а с обзиром на чињеницу да ми у решењу пише да је „дужина пуног годишњег одмора 31 дан“ то значи да мени званично одмор почиње почетком јула, али због разних разлога ја на путовање ван Београда не могу кренути пре 15. јула. Ове године су многи наставници, иако су званично на одмору од 2. или 3. јула имали обуке (због промењених планова и програма за први и пети разред основне школе и за први разред гимназије) 5. и 6. јула. Наравно, сви су ишли, иако је ово директно кршење закона! А ја кукам да су ми „смањили одмор“… Наставите са читањем →

– Мој син је одустао од плеса, а тако му је добро ишло
– Можда је само фаза, пусти га
– Није, сувише дуго траје
– Па шта је проблем?
– Каже да га нервира наставник само галами, друштво га исто нервира, каже да су смарачи…
– Који је разред?
– Пети Наставите са читањем →

Цео живот су је учили „дама има предност“. Чак је и у цркви пропуштају, иако она верује да је то због деце. Али, по хришћанском учењу треба да буде мушкарац увек и на сваком месту први, па жена, па деца, као што лепо објашњава Андреј Ткачов у тексту Зашто је добро да муж мирише на ветар а жена на кућу?. Наставите са читањем →

– Тата, зашто је живот тако неправедан? Милева се намерно смувала са Игором да би мене направила љубоморном!
– Малена… Знаш ли да су људи дуго мислили да је Земља центар света и да се Сунце врти око ње Наставите са читањем →