Category: књиге које волим
О роману „Име руже“
Године 2004. Вечерње новости су уз новине продавале и књиге у оквиру библиотеке Књижевност двадесетог века. То је била добра прилика да се повољно дође до примерака правих бисера домаће и светске књижевности. Прву књигу из те библиотеке „Име руже“ Умберта Ека Вечерње новости су поклањале! Наставите са читањем
„Ејми Сноу“ – Трејси Рис
Ејми Сноу је девојка која се, стицајем околности, уздигла од трња до звезда! Роман „Ејми Сноу“ свима нама може послужити као инспирација! Наставите са читањем
„Мали принц“
Док сабирам утиске о књизи чије читање управо заврших, да поделим са вама једну животну мудрост из „Малог принца“, која ми се ових дана мота по глави: Наставите са читањем
„Најдуже путовање“ – Николас Спаркс
Ако волите савремене бајке, овај роман ће вам се сигурно свидети. У њему нема страшних змајева који бљују ватру. Али младић један победиће Звер и освојити срце вољене девојке. Нема ни добрих вила. Само старац који воли своју жену више од живота и због те љубави, на бајковит начин, усрећиће двоје младих људи.
Овај роман је дирљива љубавна прича о Ајри и Рут који су живели срећно испунивши свој живот љубављу! Провлачи се и прича о уметности, о уметницима и уметничким делима, покушавајући да истакне значај личног доживљаја уметничког дела. Наставите са читањем
„Онда је дошла добра вила“ – Љиљана Хабјановић Ђуровић
Својевремено сам редовно посећивала Сајмове књига и редовно куповала и читала књиге Љиљане Хабјановић Ђуровић. Много волим њен стил писања, у њеним романима проналазим делове себе и делове мени драгих људи.
Затим сам, после романа „Запис душе“ (који сам прочитала, дала некоме и сад га немам 😦 ), престала. И прескочила неколико њених романа.
„Токови снова“ – Драга
Један прави женски роман, тако ми се лепо надовезао након дружења са сестрама Бенет и господином Дарсијем, иако је потпуно другачији.
„Бдење“ – Дејан Златић
Поново покушавам да активирам рубрику #čitajsamnom. И ове године сам на goodreads-у
себи поставила задатак да прочитам 12 књига, што би значило по једну књигу месечно. Прошле године нисам успела да остварим свој циљ, али ћу се, надам се, сада боље организовати.
Почињем са књигом мог драгог колеге блогера Дејана.
. Иако сам је још у јануару прочитала, тек сад нађох времена да саберем своје утиске!
„Ми“ – Јевгениј Замјатин
Пре неколико месеци на некој групи на фејсбуку повела се дискусија о књигама научне фантастике. Додуше, могуће да је првобитна прича почела са филмовима научне фантастике, заиста се више не сећам. У сваком случају, неко је споменуо „1984“ – Џорџа Орвела (једна од књига која је на мене оставила јако мучан утисак, знам да сам рекла кад сам је прочитала „сад и никад више“. Слично као и филм „Матрикс“). Други се надовезао, наводећи књигу „Ми“ Евгенија Замјатина као претходника, можда чак и инспирацију за „1984“. Наглашено је да се књига не може набавити у штампаном облику, па сам скинула .pdf издање. (У међувремену сам сазнала да се ова књига, ипак, може пронаћи, па кога интересује… )
„Приручник за девојчице“ – Александра Џонсон
У рубрици #čitajsamnom првенствено сам планирала да пишем о књигама које сама читам. Али, ово је књига коју заиста морам препоручити свим мамама и њиховим девојчицама! Наставите са читањем
„Последњи хришћанин“ – Исидора Бјелица
Књига коју сам пре 15-ак година први пут читала, на препоруку пријатељице чије мишљење изузетно ценим. Заиста је оставила јак утисак на мене.
Сада, под утиском неких прочитаних књига и одгледаних филмова и неких својих размишљања одлучим да се поново вратим Давиду, између осталог да видим да ли ће поново оставити исти утисак на мене. Прочитала сам је „у даху“ (ако узмемо у обзир да књиге читам скоро искључиво у аутобусу то „у даху“ је врло растегљив појам). И поново остала затечена силином емоција!