Category: моја размишљања

О мотиваторима

Пре извесног времена гледала сам интервју са једним успешним младим човеком. У једном тренутку је, на констатацију новинарке да би он могао бити одличан мотивациони говорник, одговорио да „многи мотиватори само причају ‘мисли позитивно’ а ретко ко спомиње труд који треба уложити да би се неке жеље оствариле“.

Наставите са читањем

Advertisements

Спорт и вера

Клизање је један од спортова које заиста волим и уживам гледајући шта све изводе на леду. Гледајући ово мало клизања што сам успела током трајања Зимских олимпијских игара у Пјонгчангу, размишљала сам о томе колико је спорт постао машина која меље људе. Сви они крену да се баве спортом зато што то воле, вероватно су се за конкретан спорт одлучили зато што им се свиђа. Али, данас у свим спортовима малтене чим науче основе крену са такмичењима, а календар такмичења је такав да они заиста почну да робују том спорту. Нарочито врхунски спортисти. Они се одричу свега, чак и сопственог живота, чак и себе због спорта. Односно, због успеха – да буду први, да освоје злато, да оборе рекорд (и лични и светски), да уђу у историју… Посебна је прича што медији спортисте, нарочито врхунске, посматрају као звезде, а живот звезде, под светлима рефлектора и објективима папараца је све само не лак!

Наставите са читањем

Помодарство

Данас је све постало помодарство:

имати куче или маче, што размаженије то боље, сваки секунд са њима и њихов (без власника у кадру) документован на фејсбуку
Пре извесног времена прочитала сам чланак неке фенси блогерке како је набавила кућног љубимца. Била сам згрожена. Такву листу захтева ја не испостављам ни кад набављам нови телефон или ауто! Уосталом, верујем да сви који се одлуче за брак или заједнички живот не размишљају на тај начин, већ се носе осећајем „то је то“, а касније у току заједничког живота ствараће заједничку рутину, заједнички простор, али и простор и време свако за себе.

Наставите са читањем

Бог се јави – ваистину се јави!

У нашем народу овај празник се повезује са богојављенском водицом (иако ретко ко зна чему она служи!) и пливањем за Часни Крст. О значају богојављенске водице препустићу реч светом владики Николају. Наставите са читањем

Размишљања пред Божић

У светлу наступајућег Божића и поста који се ближи крају мало размишљања…
Центар живота би требало да буде Исус Христос, што значи да сваки свој поступак треба да преиспитујемо у светлости Христа, питајући се шта би Он урадио у тој ситуацији. Колико нас то ради? Наставите са читањем

Хероји

Велико име у Књизи Живота подразумева велико страдање у животу. А Они то страдање подносе са осмехом, знајући речи Спаситеља „Јарам је мој благ и бреме је моје лако“!
Зато ми имамо њих, да покушамо да будемо као они, да они буду наши заступници пред Господом, да из њихове вере црпимо снагу за наше свакодневне ситне борбе…
Да је лако Херој бити – сви бисмо били хероји.

О вршњачком насиљу

О вршњачком насиљу се у последње време често говори. Али, као и све остало – пар дана се прича о томе (у медијима), јавност се згражава… и врло брзо се слегне прашина. Деца-жртве и после тих пар дана морају да наставе да живе у средини која их је злостављала!
Вероватно сте чули за случај у Аранђеловцу.

Наставите са читањем

Добри људи

„Мама, али он пије!
Да, знам да пије. Знаш ли колико он добрих особина има?
Знам, да ти набројим?
Нема потребе, знам и сама. Треба ли да занемаримо све његове добре​ особине, зато што је слаб па дозволи себи да се напије? Није он крив. А ми можемо да се молимо за њега, да Бог му помогне да буде јачи…“

Наставите са читањем

Искреност

„Мама, шта је Света Гора?
Острво… У Грчкој
Значи, они који су у Грчкој могу да оду на Свету Гору
Само мушкарци
Зашто?
Зато што жене не смеју да иду на Свету Гору
Ја ћу се маскирати у мушкарца
Зар мислиш да Бог неће знати да си ти жена?!“

Наставите са читањем

Питање за крај

Сада, када још једна генерација матураната ступа у живот одраслих остаје питање шта смо сви ми учинили да они постану људи, колико ће они сутра бити спремни и способни да боре се са изазовима које живот носи! Да ли смо препознали величину проблема које неки од њих носе и покушали да им олакшамо тај терет? Да ли смо у њима гледали само статистичке податке, или смо сваком од њих прилазили као личностима, што они и јесу, и покушавали да их разумемо, посаветујемо, узмемо за руку да пружимо подршку, саслушамо? У одговору на ово питање треба узети и све случајеве вршњачког насиља, психичког и физичког злостављања о којима се причало, а још више о онима о којима се ћутало!

Наставите са читањем