Category: моја размишљања
Право прворођеног
Историја људског рода почиње братоубиством. Подсетимо се „Према Књизи постања (4,2) Авељ је био други син Адама и Еве и био је пастир, док је његов брат Каин обрађивао земљу. Каин је убио Авеља, љубоморан што је Авељева жртва првина из стада била прихваћена од Јахвеа, док је његова била одбачена (Пост. 4, 3).“ Занемаримо на тренутак чињеницу да љубомора и завист нису добре особине. Оно што је важно у овој причи је да је млађи брат био „изабран“, а не старији (иако је логично да прворођени има предност).
Злотвори
Већ дуже време размишљам о питању на које немам одговор. Можда ме је текст који недавно прочитах навео да то своје размишљање поделим са вама, чисто да ми буде лакше. Наставите са читањем
Површност
Мислим да је један од великих проблема у васпитању деце то што се сви трудимо да им све сервирамо на извол’те, све сажвакано, уситњено и упрошћено. Ни за шта се не помуче сами, и што су старији све више очекују готова решења, јер нису навикли, не знају како да сами решавају проблеме. Говорим и као родитељ и као наставник.
Шта ми је све ово требало
Блог је једна од ретких ствари у коју сам се упустила без много размишљања. (А стручњаци кажу да је за покретање блога потребна озбиљна припрема 😉 ) Не чуди онда што често се питам „Шта ми је све ово требало?“
о људима и деци
Неки људи, чак и из најбоље намере, кажу или ураде нешто што људе око њих доведе у непријатну ситуацију.
Неки други људи фолирајући како све знају поверовали су како заиста све знају, иако људи око њих примећују колико, у ствари, не знају.
Децу треба пустити да слободно искажу своја осећања. Па, ипак, треба их пратити ослушкујући њихове жеље и потребе; и наводити, увек размишљајући о ономе што ће бити за десет или двадесет година. Зато је рад са децом тежак. И тражи смирење. Али, кад човек, на крају, види резултат свог рада, није ни чудо што његово срце буде пуно!
Нека нова ја
Дође тако неки период када људи покажу своје право лице. Да ли је до њих или сам ја дошла до неког спознајног нивоа када људе око себе посматрам другачијим очима. Сада, први пут, без обзира на сазнање какви су људи око мене – у мом срцу љубав према њима још јача. Али, свесна сам да ово је тек почетак једног дугог пута. И зато молим се да Господ ми да снаге да истрајем на том путу!
Жртвовање
По хришћанском моралу једна од највећих врлина је жртва за ближње. То је и садржано у другој заповести „љуби ближњега свога као самога себе“! Хм… Као самога себе! А не „више од себе“!
Још једно размишљање о школи
Чак и пре него што је Ана кренула у школу слушала сам разне приче како је школа оваква или онаква. Трудила сам се да не обраћам пажњу на њих, јер људи имају обичај да претерују. Па, ипак, стала ми је кнедла у грлу кад сам, у Анином првом разреду у распореду видела 5 часова!
О мотиваторима
Пре извесног времена гледала сам интервју са једним успешним младим човеком. У једном тренутку је, на констатацију новинарке да би он могао бити одличан мотивациони говорник, одговорио да „многи мотиватори само причају ‘мисли позитивно’ а ретко ко спомиње труд који треба уложити да би се неке жеље оствариле“.
Спорт и вера
Клизање је један од спортова које заиста волим и уживам гледајући шта све изводе на леду. Гледајући ово мало клизања што сам успела током трајања Зимских олимпијских игара у Пјонгчангу, размишљала сам о томе колико је спорт постао машина која меље људе. Сви они крену да се баве спортом зато што то воле, вероватно су се за конкретан спорт одлучили зато што им се свиђа. Али, данас у свим спортовима малтене чим науче основе крену са такмичењима, а календар такмичења је такав да они заиста почну да робују том спорту. Нарочито врхунски спортисти. Они се одричу свега, чак и сопственог живота, чак и себе због спорта. Односно, због успеха – да буду први, да освоје злато, да оборе рекорд (и лични и светски), да уђу у историју… Посебна је прича што медији спортисте, нарочито врхунске, посматрају као звезде, а живот звезде, под светлима рефлектора и објективима папараца је све само не лак!
cy3a 